СРПСКА СЛАВА

Слава је пре свега духовни догађај и доживљај, уз оно што је неопходно за сам обред, што је дао Бог а домаћин спремио. Све остало је ствар воље и могућности сваке породице.

Важно је да Крсну славу треба славити онако како је обележено у црквеном календару: ако слава падне у мрсне дане, онда се за славу спрема мрсна храна, а ако слава падне у току вишедневног поста, или у среду, или у петак, онда без изузетка обавезно припремити посну храну.

Слављење славе почиње онда када се један дом осамостали, односно када се заснује породица. Погрешно је уверење да син, иако је одвојен од родитеља, не треба да слави славу јер има живог оца или старијег брата. Родитељи не треба да оспоравају већ да подстичу своју децу на слављење Крсне славе. Икона, славски колач, црно вино, славска свећа, кадионица са тамјаном и жито, основни су елементи сваке славе у Срба.

 Зато све то треба благовремено припремити. На неколико дана пред славу у кућу долази свештеник да освети водицу. За освећење водице потребно је: посуда са водом, букет босиљка, кадионица са тамјаном, мања свећица и списак чланова домаћинства. Све се то постави на сто у просторији у којој се налази славска икона.

Пожељно је да обреду буду присутни сви укућани и да се заједно са свештеником моле за здравље, срећу, благостање и спасење свих чланова домаћинства. По освећењу водице, сви присутни целивају крст и свештеника у руку, а затим мало попију од освећене водице. Славска икона се купује у цркви; ту је свештеник освештава, а затим се поставља на источни зид или најљепше место просторије у којој се слави слава. Поред славске иконе пожељно је да стоје и иконе Господа Исуса Христоса и Мајке Богородице. Над иконом или испред ње налази се кандило.

Славска свећа се такође купује у цркви, поставља се у свећњак а домаћин је пали непосредно пред резање колача. Славски колач мјеси се од чистог пшеничног брашна уз додатак квасца и освећене водице. Колач се украшава разним украсима од теста, а одозго у центру и на четири стране у облику крста, утискује се дрвени печат или поскурник са ознакама ИС ХС НИ КА, што значи: Исус Христос побеђује. Сам колач је симбол Христа који је хлеб живота, а вино симболише Христову проливену крв. Негде се славско жито и колач носе на дан славе у цркву на освећење. Жито се освећује и прелива вином, а потом домаћин са свештеником ломи колач. Колач се реже са доње стране у виду крста, прелива вином и окреће у круг, у десно. Преломљени колач свештеник и домаћин целивају три пута уз поздрав: Христос посреди нас и отпоздрав: Јест и будет. Славско жито се спрема за све славе. За Бога су сви живи јер имају бесмртну душу. Жито је симбол васкрсења, зато ко узима жито на дан славе он се освећује, а где нема жита гости се лишавају освећења благослова.

Уље је потребно да се упали кандило у кући пред иконом и однесе у цркву за послузивање кандила пред иконама на иконостасу. ли кандило у кући пред иконом и однесе у цркву за послузивање кандила пред иконама на иконостасу.

СРПСКА ПРАВИЛА ЗА ПРАЗНИКЕ
У давна времена календар је био велика ријеткост. Али, народ је имао своја правила по којима је одређивао српске православне празнике, односно када који пада:
Мали Божић је седам дана после Божића и пада у исти дан када и Божић. Свети Сава је три недеље после Божића. Свети Трифун пада у половину шесте недеље после Божића. Спасовдан пада у шести четвртак после Великог четвртка. Духови, односно Тројица, падају у осму недељу после Ускрса. Ивањдан је на половину године после Божића. После Петровдана између појединих светаца има по три недеље (или који дан мање или више). Од Петровдана до Светог Илије има три недеље. Од Велике Госпојине до Мале Госпојине има три недеље. Од Мале Госпојине до Михољдана има три недеље. Од Светог Луке до Архангела Михаила има три недеље. Од Светог Архангела Михаила до Светог Мрате три дана. Од Светог Архангела Михаила до Божићиих поклада има седам дана. Од поклада до Светога Николе три недеље. Од Светога Николе до Божића има 19 дана. Ваведење пада у седми дан Божићњег поста. У који дан недељни је Свети Архангел Михаило у тај дан су и Свети Никола и Свети Стефан.

ПОЗИВАЊЕ НА СЛАВУ
Различита су схватања и обичаји по питању позивања на славу. Некада је домаћин на славски ручак звао и доводио сиротињу са улице, а сама трпеза по свом обиму имала је углавном симболични карактер. Данас се, од стране домаћина, гости, родбина и пријатељи позивају на славу на разне начине: непосредним одласком једног од чланова из куће која слави до онога који се позива на славу, затим позивницом или телефоном. Негде се опет на славу не упућује никакав позив, већ се подразумева да гости долазе кад је то већ раније установљено.

ДОЧЕК ГОСТИЈУ
На дан Крсне славе сви укућани устају раније и свечаније се облаче. Домаћин пали кандило испред иконе а затим са још неким од укућана одлази у цркву на Богослужење. Растерећени од свакодневних проблема, укућани ведри и весели дочекују госте. То првенствено чини домаћин испред или на самом улазу у кућу. На поздрав гостију Срећна слава домаћин одговара Хвала, добро дошли! По уласку у кућу, гости се прво служе славским житом и вином. То чине стојећи, пошто се претходно прекрсте и честитају славу.

СЛАВСКИ ПОКЛОН
Некада су гости као славски поклон доносили јабуку домаћину, а деци неке ситније поклончиће (нпр. бомбоне). У најскорије време појединци једноставно претерују у скупим даровима. Таква пракса није у духу православља и производ је времена. Поклони за славу морају и треба да имају само симболичан смисао. Дакле, треба да буду одраз пажње и поштовања. То, и само то. Довољно је, дакле, домаћину за славу донети флашу вина, домаћици кесицу кафе, а деци по нешто од слаткиша.


Преузето из Приручник и Славски Календар за Просту 2006 г.