МОЛИТВА СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ
(6. Мај по новом календару - 23. Април по
старом)
Муке страшне
избегао није, дивни Великомученик Свети Георгије.Све земаљско он
презре и одрече, да Царство Небеско вечно стече. Видело је у тами
што нам свима сија, слава дивног Великомученика Георгија.
Душа наша смерно
благодари, заступника таквог што нам Бог подари. Сваком ко помоћ и
спас од њега затражи, име Светога љубав и веру оснажи.
Зато се Теби у муци
молимо и Твоје помоћи вапијући просимо. Услиши и сада молбе наше
невољне, молитве прими скромне, драговољне. Нека
заступништво твоје за нас не бледи, не остави нас у невољи и
беди. Чуј глас напаћеног нашег рода, сети се српскога
народа. Да нам душман више не прети, помози
нам Георгије Свети.
Свети
Георгије је рођен у Кападокији у Малој Азији. Родитељи су му били
једни од угледнијих хришћана. Такођер је био један од високих
војних дужносника у армији римског Цара Диоклецијана, али након
што
је исти Цар почео да прогања хришћане у царству напушта војну службу
и након смрти своје мајке све своје имање подијели сиротињи и пође
у престолницу да наговоти Цара Диоклецијана да прекине са прогонима
хришћана.
Он
је тада позвао Цара да принесе жртву хвале Богу, Господу Исусу
Христу и одрекне се својих лажних богова. Цар, разјарен Георгијевим
поступком, наредио је војницима да га муче најстрашнијим мукама..
Муке које је Светитељ издржао превазилазиле су људске снаге и нису
могле бити објашњене ничим до
чврстом вјером у Бога.
Чак су и
муцитељи у страху се завјетовали да ће узети хришћанство као и многи
присутни а међу њима и царица Александра.
Не
могавши више гледати толика мучења једног праведника видјевши да га
не могу одговорити од чврсте вјере наговорише цара да га помилује
ако се помоли богу Аполону што Георгије пристаде. када је досао у
Аполонов храм, легенда казе: Када је прекрстио Аполонов кип да су се
све статуе распале. Цар тада нареди да се Георгије и Царица
Алеxандра убију те би посјечен на дан 23. Априла (6. Маја по новом
календару) 303. године.
Задња
жеља му је била да се буде сахрањен у Палестини одакле му је мати,
те се дан преноса мости Светога Георгија на дан 3.11. (16.11.) слави
као Ђурђиц
који се слави 16. новембра
и обично је предслава за оне који славе
Ђурђево.
Обичаји
поводом Ђурђевдана. У нашем
народу постоји читав низ обичаја на овај дан. Понегдје постоји
обичај који се зове "Ђурђевдански уранак" те се ишло коњима у рану
зору на изворе, потоке или ријеку и умивало се или купало. Беру се
траве које имају свака своју симболику.Овај дан је познат и као
некад давно дан прољећног окупљања хајдука, па се казе: "Ђурђев
данак - хајдучки састанак". На овај дан свако треба да буде
послушан, весео, вредан и хитар јер се верује да
ће такав бити
читаве године.
Свети
Георгије сматра се заштитником сиромашних, напаћених и оних који су
погођени неправдом. На слици је представљен како убије аждају и
представља симболичну побједу добра над злом.
Ђурђевдан је био
крсна слава Марка Краљевића и црногорске краљевске фамилије
Петровић. Ђурђевдан је једна од најчешће слављених слава у Срба.
 |
