|
Св. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ
Рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке
Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи
његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи
филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање.
Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију,
реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан - цар
одступник.Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим
бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије
Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне
чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св.
Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и
назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом
боде јеретике. Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска,
апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет
пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у
све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на
Велику Суботу.По природи веома болешљив, поживео је свега педесет
година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године,
преселивши се у Царство Христово.Тропар (глас 1):Во всју земљу изиде
вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил
јеси, јестество сушчих ујаснил јеси человјеческија обичаји украсил јеси,
царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам
нашим.
ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ
 Осми дан по свом рођењу, Господ наш Исус Христос би донет у храм и би
обрезан, сходно постојећем закону, још од времена Аврамова. Тада Он и
доби име Исус, што је још и пре Његовог зачећа, Арханђел Гаврил
наговестио Пресветој Деви Марији. Ово Старозаветно обрезање претходи
Новозаветном Крштењу, а сам тај чин Обрезања Господа нашег, указује нам
на то како је Он на себе примио истинско тело људско, а не привидно.
Заправо, хтео је Он да испуни и свој закон који даде кроз пророке и
праоце, јер каже Он: "Не дођох да укинем закон, него да га испуним"
(Мат. 5,17). Као такав, би обрезан и Његова крв потече и осети бол и
плакаше, као што и доликује човеку. Симболика се огледа у томе, што је
баш био обрезан по телу, да би нама установио духовно обрезање, јер
Његовим Обрезањем заврши се Стари Завет, који се везује искључиво за
тело, а заче се Нови духовни Завет. Ето, због тога је човек дужан да,
поред свог тела обрезује и своје духовне страсти, а то су: јарост, гнев,
завист, гордост, нечистоту и многе друге грехе и греховне жеље. Обрезање
у Старом Завету је установљено као Крштење и очишћење од прародитељског
греха, иако се заправо овај грех не може очистити тако, до Христовог
добровољног проливања Крви за нас и Његовог страдања. Беше Исус човек,
али без човечанског греха и натприродно рођен од безгрешне мајке и не
беше Њему потребно да трпи оно што је Законом прописано, али пошто је
био дошао да узме на себе грехе целог света, претрпе Он и Обрезање као и
сваки грешник. Тако започе Његово страдање за нас и поче Он пити из чаше
из које је морао попити све до дна. Приликом Обрезања проли Он своју Крв
из једног дела тела, а напослетку из целог и то у потоцима. Још као
дете, беше навикнут Он на патње и бол и поче веома рано страдати.
Његово име Исус, у преводу значи Спасење и његова сила је
очигледна, јер оно удиви анђеле и уплаши ђаволе. То име је силно оружје,
као каже и сам Јован Лествичник: "Свагда именом Исусовим удри
противнике, јер јаче од овог оружја нећеш наћи ни на небу ни на
земљи".Јер је Исус, ономе који се приљубљује уз Њега - просвећење ума,
лепота душе, оздрављење тела, помоћник у невољи, радост у жалости.Ето,
због чега је значајно Обрезање Господа, којим Он испуни Закон, а после
га замени Крштењем у Цркви Својој.
Не
имај у животу жеље него
циљеве. |
|
