ИЗ КЊИГЕ: ''УЗАНИ ПУТ ПРАВОСЛАВЉА''

ПАСТИРСКЕ ПОУКЕ
ВРЕМЕ У КОМЕ ЖИВИМО

Време у коме живимо болује од многих подела и деоба на свим нивоима. Деобе у друштву, у породици, па и у самом чо-веку.
Етика човека XX и XXI века, показала се у свој својој ого-љености. Бог је преко човековог ума у XX и XXI веку подарио многа добра планети кроз научни и технички напредак, али се човеков ум погордио, преузнео у својој сујети, па је поред мно-гих добара произвео и страшна зла човечанству.
Човек XX и XXI века се отуђио од Бога, успоставио култ сопствене личности, сматрајући да је сам себи довољан, про-гласио се годсподаром. Охладнела је вера, посуновратио се морал, замрла је етика и хришћанска љубав уместо да буде госпо-дар достигнућа, и несвесно, човек је постао роб њихов, роб мрт-вих машина и ствари.
Не бирају се средства и начини да се стигне до постављених циљева, у некој свеопштој утакмици и престижу. Изгубљена је врлина, карактер и поштење. Човек се полако претвара у хладну машину, у робота коме се одузима и брише Божији дар из разума, слободне воље и осећања. Нема човек времена за сопствену душу, која је вреднија од васцелог света.
Силници овога света господаре оружјем и ратовима, који односе милионе невиних жртава на планети. Мали народи по-стају лак залогај великим и моћним. Трговина људским ду-шама!!! На једној страни света хлеб се расипа и гази, док на дру-гој страни многи умиру од глади, жељни да се насите само мрвицама.
Прокламују се начела хладне хуманости, уместо начела хри-шћанског милосрђа. Најчешће се говори о демократији, слобо-ди и људским правима, чега уствари нема. Нема, јер је поробље-на душа људска, нема јер је човечанство одвојено од Бога, тума-ра по мраку, лута по греховним беспућима и моралним бездан-има, не налазећи правога излаза.

А МИ?!
Шта је са нама Србима у XX и XXI веку?! И ми се уклопис-мо у ову општу слику света. Талас материјализма, безбожја и неморала сваке врсте и нас је запљуснуо. Одвојисмо се од Изво-ра Вечног Живота. Угасисмо славску свећу; брат брата и син оца издаде; децу нисмо крштавали, млади се нису венчавали; многи без хришћанске молитве и опела одоше са овога света.
Храмови нам опустеше и једно време безбожјем се хвалис-мо као напредњаштвом и културом новога времена. Свог срп-ског и православног имена се одрекосмо зарад лажних идеала. Стидесмо се сами себе!
Пост, молитву и свето причешће одбацисмо. Ко се овог држао, извргаван је руглу и подсмеху. Својој смо се несрећи подсмевали.
Част онима који ово не учинише, већ остадоше достојни себе и хришћанске части.
Авај, рањени народе мој! Ови овакви узроци доведоше нас довде где јесмо. Пад вере и морала изазвао је све друге кризе у нашем народу. Породица нам се раслојила и разделила. Нема ни љубави, ни поштовања, ни разумевања између деце и роди-теља. Деца живе буран ноћни живот, који лако одводи у неморал, разврат, алкохолизам, дрогу и не дај Боже свакојаки криминал. Неверство је присутно у породици међу супружницима. Развод брака је модерна појава. Чедоморство (убиство деце у мајчиној утроби), увелико присутно. Вршимо, дакле, ко-лективно самоубиство, директно кршећи заповест Божију о ра-ђању и животу. Неповерење међу људима, преваре, крађе, пља-чке, честа разбојништва, све је то рђава слика нашега времена. Многи су очајни, понижени и увређени.
Не налазећи излаза из кризе, многи врше самоубиства. И млади и стари!
А у духовном слепилу своме, тумарајући по мраку, вајкамо се говорећи: „Шта смо Богу згрешили, те нам се све ово овако догађа, кад смо исправни и праведни?" Не препознајемо, дакле, грехе своје.

КАКО ДАЉЕ?!
Има ли лека за ово наше духовно слепило и безнађе, за мо-рално свенародно уздизање и усправљање?
Има, како да нема! Бог не жели смрти грешника, већ жели да се сви спасу и дођу у покајање. Бог се радује свакој препорођеној души.
Који је то пут препорода? ВРАТИМО СЕ БОГУ, ДА БИСМО СЕ ВРАТИЛИ СЕБИ!!! Вратимо се кроз веру и покајање и жељу да будемо бољи него што смо досад били. Упалимо кандило вере у својим срцима! Знајмо и верујмо, да кад је човек од свих оста-вљен, Бог му је остао као једини и прави пријатељ и помоћник. Његова Десница је увек испружена и Он чека да се радосно за њу ухватимо, да нас подигне из дубине греховног пада, да се усправимо, очистимо и у нов живот пођемо. Бог је наша Нада и наша Радост и наш Путовођа и наш Промислитељ и Старатељ и наш Спаситељ.

Шта конкретно чинити? Пођимо од почетка!
— Рађајмо се и множимо и пунимо земљу, да бисмо владали њоме! То нам је и заповест и благослов Божији. Нипошто не убијајмо децу у утробама мајки, да нас нерођена деца не би осудила на дан Великог Суда Божијег. Немамо право да им оду зимамо живот. За чедоморство подједнако сносе одговорност и муж и жена. Родитељи, учите на време своју децу, да не дође до овог страшног греха.
Владика жички Стефан износи пример једне српске мајке од Госпића у Лици, која је родила осамнаесторо деце. На пита-ње како се осећа као таква мајка, одговорила је: „Радосно и по-носно. Ја сам дала од себе осамнаест нових живота. Имам и четири гроба овде на узвишици, али опет је боље да сам их имала, него да их нисам родила." То је прави пример мајке-витеза.
— Млади, венчавајте се, и на тај начин имаћете благослов
Божији за срећну брачну заједницу. Пазите, нипошто не пра-
вите свадбе и весеља уз пост. У те дане нема за то благослова.
Они који су из било ког разлога остали невенчани, нек се венча-
ју сада; није касно. Нека се не стиде година старости, јер за
добро и поправку није касно никада.
— Зауздавајмо језике своје да њима не клеветамо и не ку-
немо и име Божије и светиње не ружимо. Велики је то грех!
Стара је изрека: „Ко у небо пљује, на образ му пада."
— Измиримо се међусобно! Опростимо једни другима, да би
и Бог нама опростио. Највећи је онај, ко може највише да опро-
сти. Градимо мир са другима, да би се Христов мир у нас уселио.
— Крштавајмо децу на време, не одлажући ову свету тајну
задуго. Старији који су некрштени, нека се јаве Цркви, припре-
ме и приме Свето Крштење, којим се улази у нови живот по ве-
ри и Богу.
— Повратимо јединство породице, кроз прописани пост и
молитву; кроз домаћу молитву пред иконом и кандилом, кроз
богослужење и Свету Литургију у Цркви. Отиђимо недељом и
празником на богослужење. Оставимо све друге радове тих да-
на. Даће нам Бог да све наумљено постигнемо, ако празнике ис-
правно отпразнујемо. А радећи недељом и празником, ипак не-
ћемо успети од Бога да отмемо. Поведимо дечицу за руку у
Цркву, да и она осете радост духовну и науче најважније истине
наше вере.
— Не стидимо се да своје грехе исповедамо, јер они се ни
пред људима сакрити не могу, а камоли пред Богом, Свезна-
јућим и Свевидећим. Ако се искрено, без лицемерја, исповеди-мо, обузеће нас осећање искреног покајања, тј. промене на боље и чежња за добрим.
— У току године настојмо да се чешће припремамо и при-
чешћујемо Светим Тајнама Христовим, у договору са Црквом
и својим свештеником. Није довољно причестити се само јед-
ном у години. Што чешће причешће, то је чешћи сусрет са Бо-
гом, и задржавањем Божијим у нама самима. Покушајмо и осе-
тићемо како се нова радост и нова снага усељава у нас и богати
нас.
— Будимо саосећајни и милосрдни и колико можемо, помо-
зимо браћу у невољи да би и Бог нама помогао.
— Чувајмо чисту и праву веру у Бога, који, кроз Јеванђе-
ље, примисмо од предака наших. Та нас је вера одржала. Пази-
мо да нас разна секташка и друга лажна учења не заробе и душу
нам не заплене, слатким и ласкавим, но варљивим обећањима.
— Чувајте се гатара, врачара, лажних пророка и још ла-
жних исцелитеља. Они су директни сарадници ђавола. Само је-
дним одласком код њих и сами падате у мрежу ђавољу, из које
се тешко излази. Ђаво ће погодити вашу муку, зашто сте до-
шли, али неће помоћи јер он не жели добро човеку, већ зло. Зна-
јте, увек ће вас преварити и на грех навести.
— За свакипроблем духовне природе и животне тешкоће,
обратите се својој Цркви, која је већ двадесет векова верна ма-
јка и лекарка наша. За сваку потребу, у нашој Цркви постоји
молитва и прави начин решавања тешкоћа.
— Литературу коју добијете или набавите, проверите у
Цркви, да ли је православне садржине.
— Слушајмо и поштујмо старије, јер код њих је животно
искуство и мудрост, па ће нас Бог благословити.
Ако се ових неколико савета на Јеванђељу заснованих буде-мо држали, осетићемо да нас прати благослов Васкрслога Господа Исуса Христа, и да нам се додаје нова снага, тако потребна за живот; све тешкоће животне биће нам решиве, а радост увећана.
„Без Бога ни преко прага!" АМИН.