ОГЊЕНА МАРИЈА

30. јули

Света великомученица Марина је рођена у незнабожачкој породици која је живела у Антиохији Писидијској. У дванаестој години је чула за хришћанство и почела да учи о Христу, Богородици, апостолима и да упознаје основе хришћанске вере.

Љубав према Господу Исусу Христу је толико испуњавала њено срце да у њему више није било места за земаљску, чулну љубав. Хтела је да постане монахиња. Њен отац није могао да се помири са тим да му је кћерка хришћанка, па је се одрекао. Царски намесник Олимврије је желео да узме Марину за жену, али она је већ одабрала другачији пут. Кад је био одбијен као просац, Олимврије се силно наљутио и хтео је јој се освети, па је силом терао да се поклони идолима, на шта му је Марина одговорила: "Нећу се поклонити, ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо. " Олимврије је тада наредио да је ставе на муке. После мучења, у тамници је обасјала чудесна светлост из које је блистао крст, а на врху крста је била бела голубица. Јасно је чула речи:"Радуј се Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља. " Све ране од мучења су јој зарасле и она се сутрадан појавила пред судијама као да није ни видела мучилиште. "Посечена би у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. "Једна рука свете Марине налази се у манастиру Ватопеду на Светој Гори. На планини Ланга у Албанији, изнад Охридског језера, налази се манастир посвећен Светој великомученици Марини. Тамо се, такође, чува део светитељкиних моштију. У овом манастиру су се вековима догађала и још увек се догађају чуда. Сведоци чуда нису само хришћани, него и муслимани. Колико је ова светиња поштована најбоље говори то да од старне муслимана, Турака и Албанаца, манастир није никада рушен, нити је његова имовина отимана.

У народу се празник Свете великомученице Марине назива: Огњена Марија. То је због тога што празник пада у дане највеће летње жеге и врућине.

Извор СПЦ