Крстовдан
27. септембар (14. септембар по старом календару)
Извор: СПЦ
Воздвиженије Часног Крста – Крстовдан
После Христовог васкрсења, Јевреји су крст на којем је Христос био
разапет негде сакрили и скоро триста година о њему се није ништа
знало. Побожна царица Јелена, мајка цара Константина, је 326. године
отишла да се поклони местима страдања Господњег и почела је да трага
за Часним Крстом. По савету патријарха Макарија, питала је многе
јеврејске старце о месту где се налази крст, али нико није хтео
ништа да каже. На крају је један од јеврејских стараца, Јуда,
признао да је у његовој породици сачувано предање о томе да је крст
закопан испод Венериног храма.
Царица
Јелена и патријарх Макарије, са свим пратиоцима, су отишли на
Голготу. Тамо су дуго копали и тражили док на крају нису ископали не
један, него три крста, па се није знало који је прави. У том је
наишла погребна поворка. Замолили су их да застану и покојника је
патријарх спусти на крст. Пошто је покојник спуштен на прва два
крста, ништа се није догодило, а кад су га положили на трећи крст,
покојник оживе и устаде. Тако је непобитно доказано да је то Часни и
Животворни Крст Христовог страдања. 
Царица
Јелена је клекла и целивала крст, а мноштво народа се гурало да га
види или додирне, па патријарх Макарије пође на једно узвишено место
и високо подиже крст показујући га народу. Царица Јелена је подигла
цркву посвећену Васкрсењу Христовом, на месту где је био Христов
гроб. У тој цркви је Часни крст био 288 година, све до 614. године,
када су Персијанци освојили Јерусалим, побили многе његове житеље,
опљачкали силно благо и однели Часни Крст у Персију. Пуних четрнаест
година је Крст био у Персији, све до 628.године, када је грчки цар
Ираклије победио Персијанце, узео Часни Крст из Персије и поново га
донео у Јерусалим. Хришћани су трчали да виде и поклоне се Часном
Крсту, а при том су певали: "Господи помилуј." Цар је ишао пред
огромном масом света и при самом крају пута у пуном царском сјају,
са круном на глави узео је Крст да га сам однесе у храм на Голготи,
али није могао ни да се макне са места. Тада му је патријарх
Захарије, који је видео анђела који држи крст и не дозвољава да цар
крене напред, рекао да је Христос носио крст тим путем страдања
понижен као роб, у бедним хаљинама са трновим венцем на глави и бос,
иако Цар над царевима, и да зато не приличи њему, земаљском цару да
у златним одеждама носи крст.
Цар Ираклије је тада скинуо круну и све знаке царског достојанства,
па је бос и у лаганој одећи лако изнео крст на Голготу и поставио га
у храм Васкрсења. У спомен
ова два догађаја установљен је празник Воздвижења Часног Крста,
Крстовдан. Воздвижење значи уздизање. У јерусалимској цркви је
установљен посебан обред, који се на тај дан врши по свим храмовима.
На јутрењу, после песме: "Слава на висини Богу" свештеник подиже
крст окићен цвећем са Часне трпезе и износи га из олтара у цркву на
северна врата. Тада ступа на амвон пред олтаром и осењује крстом све
четири стране света. За то време се пева :"Господи помилуј", као што
је некада давно народ певао у Јерусалиму. На
Крстовдан се строго пости. Обичај је да се тог дана бере и освећује
босиљак, који се користи у свим хришћанским обредима током године. Света
Плакила, царица Супруга
цара Теодосија Великог. Била истинита хришћанка и по уму и по
делима. Нарочито се одликовала помагањем бедних и болесних људи.
Када су јој неки говорили, да се то не слаже с царским
достојанством, она је одговорила: "Царском звању приличи, да помаже
новцем; моје пак личне трудове (око ништих), ја дајем Ономе који је
благоизволео дати мени то звање". Упокојила се мирно око 400.
године. Преподобни
мученик Макарије Солунски Ученик
светог Нифонта, патријарха, у време када се овај бавио на подвигу
безмолствовања у Ватопеду. Макарије жуђаше за мучеништвом за Христа
Господа, и умоли светог Нифонта за благослов. Прозорљиви патријарх
видећи да је то воља Божја, благослови му пут на мучеништво.
Макарије оде у Солун и у једној гомили Турака поче да говори о
Христу као једином истинитом Богу. Турци га истуку и баце у тамницу.
Кад су га извели на суд, Макарије викне Турцима: "О кад бисте ви
познали истину и крстили се у име Оца и Сина и Светог Духа!" Турци
му одсеку главу 1527. године. У том часу свети Нифонт видео духом из
Ватопеда и објавио монаху мученичку смрт Макаријеву говорећи: "Знај,
чадо, да је сабрат твој Макарије скончао данас мученички, и да се
узноси на небо торжествујући и радујући се Господом. Молитвама
његовим да се и ми удостојимо блаженства". Преподобна
Марија Тарсијска Живела
сасвим развратно. Два монаха путујући кроз Тарс одседну у
гостионици, где Марија провођаше блуд. Када приступи монасима, они
је укореше и одгурнуше као нечисту. Она се наједанпут покаја, и
зарече се тога часа - никад више не грешити. Монаси је узеше и
одведоше у женски манастир, где се Марија до старости подвизаваше.
Удостојила се чудотворства и за живота.
