БОЖИЋ

ПРЕПОРУЧУЈЕМО: BOZICNI PRAZNICI I OBICAJI - pdf

Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситељa света. Та чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства - очинства и материнства, украсио је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ: Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу:

"Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому,
нека нам се рађају здрава дечица,
нека нам рађа жито и лозица,
нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!"

Нема дана без очињег вида,
Нити праве славе без Божића!
Славио сам Божић у Витлејем
Славио га у Атонску Гору,
Славио га у Свето Кијево;
Ал' је ова слава одвојила,
Са простотом и са веселошћу,
Ватра боље него игда плама,
Прострта је испред огња слама,
Прекршћени на огњу бадњаци,
Пушке пучу, врте се пецива,
Гусле гуде, а кола певају,
С унучади ђедови играју...

Домаћине здраво био бадњаком се окитио,
да ти у дом здравље цвета, свако добро да те срета
мир Божји дому твоме. слава Христу распетоме!
Нека Бадњи дан буде вама радостан.
Пуно здравља, пуно среће уз крст часни, икону и свеће.
Нек Христово свето дрво подари вам здравље прво
и нек тамјан замирише, нек' весељем кућа дише.
Нек' се чује песме глас благослови Боже нас.
Нака Бадњак свето дрво удовољи мојој жељи
Да у срећи и весељу живе моји пријатељи.

Од дана Христовог рођења започиње хришћанска ера и од тог дана хришћански народи, а и остали свет, почињу бројати године.

За спомен рођења Христова, још од апостолских времена, установљен је велики празник - Божић. Свети Јован Златоусти каже да је Божић извор свих хришћанских празника, јер да није било Христовог рођења, не би било ни крштења, ни васкрсења, ни других.

Божић се од почетка није празновао истог дана, већ је тек у четвртом веку, у време цара Аркадија, уведено да се Божић празнује одвојено од Богојављења и да се празнује 25. децембра по новом, грегоријанском календару (или 7. јануара по старом, јулијанском календару). 

Да би се хришћани достојно припремили за Божић установљен је пост од 28. децембра до 6. јануара увече (односно од 15. новембра до 24. децембра), који није тако строг као Ускршњи. Он одговара зимском, годишњем одмору. Међутим, Божић, ма у који дан пао, мрсни је дан.

На икони се Христово рођење представља пећином у којој се налазе јасле, Пресвета Богородица са Јосифом и новорођени Исус. Пастири се клањају, а сјајна звезда својом светлошћу осветљава новорођеног Христа. На висини лете анђели, за јасле су привезане мазге, а јагње је у првом плану.

О Божићу људи се, уместо уобичајеног поздрава, поздрављају са "Христос се роди" и "Ваистину се роди".

Ниједан празник нема више народних обичаја него Божић, који су се и дан-данас одржали. Најчешћи обичаји су: полагање бадњака, застирање домова сламом, квоцање и пијукање, мешење чеснице, печење печенице, положајник, а има и многих других обичаја.

Црква је бадњаку дала нови смисао: грејући се око бадњака, укућани се загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја, и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

Раније, док су људи више живели на селу, а понегде и данас, на Бадњи дан, пре него што се сунце роди, један од укућана оде у забран (шуму) и изабере дрво, које мора бити младо и церово. Пре него што замахне секиром, поспе дрво житом и назове му: "Добро јутро и честити ти Бадњи дан". Затим засече на два места да испадне ивер, и тај ивер узме са собом. Одсечено дрво окреше, однесе кући и увече наложи на ватру. Кад прегори, доњи се крај носи око торова и штала, а други, горњи крај оставља се за положајника. Због тога што се на тај дан пали бадњак, дан се зове Бадњи дан.

Данас се бадњак у градовима купује на пијаци, али му је симболика иста, а ритуал је скраћен или се бадњак једноставно само држи у кући.

Уочи Божића сламом се посипа под у кући чиме се дом претвара у ону пећину витлејемску у којој се родио Христос и у којој се простирала слама ради лежања стоке. У сеоским кућама слама на поду лежи и по три дана, а у градовима ова је симболика сведена на руковет сламе која се поставља уз бадњак.

ПОГЛЕДАЈТЕ И ФОРУМ - ТЕМА О БОЖИЋУ

Из "Житија Светих"

"А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим. Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.