|
Пише:
Assoc. Prof. Vladislav B. Sotirovic, Ph.D.
Европска Унија нам управо понуди да потпишемо привремени политички уговор о приступању истој док се још неке ствари не дотерају у ред па да се онда потпише и «прави» уговор о коначном процесу утапања у пан-континенталну федерацију европских држава «као и сав нормалан свет што уради до сада». Уколико разгрнемо прашину са овог предлога неоспорно испада (без обзира шта нам владајући политичари сервирају као «званично и рационално» објашњење) да је најбитнија ствар коју још треба да «дотерамо» (чиста ситница!) па да ускочимо у ово префињено европско друштво - да се одрекнемо 15% дела сопствене куће - дела који de facto нам више не припада јер у њему већ вековима живи неко други.
Тај други је наводно стекао пуно станарско право над изнајмљеним делом туђе куће на основу међународно признатог већинског права броја породичних чланова у односу на власникове. Како и зашто је подстанар постао већински власник над туђом имовином са de facto тачке гледишта за Брисел није ни битно јер зашто би се Европа сада, Боже мој, прегањала са историјским background-ом читавог проблема de iure власничких односа на Космету кад ћемо сви скупа убрзо да живимо под истим европским кровом. Дакле, ради мира и општег благостања у глобалној Европи чека се само потпис званичног Београда на одрицање дела своје сопствене куће па да се све ствари на континенту ставе тачно на своје право место. За узврат, носиоци новог еуропејског царско-црвеног пасоша (путне исправе за путовање у иностранство) остатка Србије ће обилазити европске метрополе без визног режима. Чињеница да ће им ипак тај исти пасош требати за визирање, показивање и печатирање уколико хоће да посете и свој бивши дом не треба да нас узбуђује превише јер се ипак по бриселским уметничким стандардима једна православна Грачаница не може мерити са католичком катедралом у Келну или Дечани са Нотр Дам у Паризу. Дакле, кад се све скупа сабере и одузме, према бриселском испостављеном рачуну ми смо на чистом добитку. Само се чека на неког београдског званичника, просвећеног Еуропејца, који ће нас својим царским потписом ослободити баласта Космета који ионако није више наш јер се у српској власничкој колевци већ одавно љуљају шиптарска подстанарска деца.
Овакав бриселски приступ решавању косметског проблема је недвосмислено сервиран Београду прошле године ако се сећате (у том стилу) оне фамозне изјаве немачког амбасадора у Србији, као и њена буквална интерпретација и примена од стране вехабија у Рашкој (по примеру шиптарских подстанара на Космету). Убрзо је оваква бриселска висока филозофија очито имала и свој «београдски» епилог у ставу вршиоца дужности премијера Србије др Војислава Коштунице да званична (нас о томе ништа није питао) Србија иницира/пристаје на «поделу» Космета. Слични предлози о подели дела сопствене куће са подстанарима се и данас могу (названично) чути у Петооктобарској Србији.
Овде сваки «нормалан» Србин вероватно поставља себи питање: како неко ко је власник сопствене куће може да иницира или пак пристане на поделу кућне имовине са својим подстанарима? Зна се ко је власник, а ко станује под киријом (коју не плаћа у последњих 30-так година бар што се тиче струје, а и других (комуналних) услуга). Ми смо ваљда једини кућевласници који су пристали да им прво подстанари живе фрај, па онда да нас избацују једног по једног из сопствене куће и на крају да нам 15% од наше куће једноставно правно присвоје и то на основу става да имају много мале деце која негде морају да станују, а њихова кућа их не прима, па се стога по праву заштите људских (дечијих) права мора отуђити део станодавчеве куће. А ми на то све пристајемо и још смо задовољни ако нам оставе да живимо у гаражи.
Вероватно се може очекивати у скоријој будућности да «званични» Београд пристане и на поделу Рашке, Војводине... Неко ће сигурно рећи да је и то боље него изгубити читаву кућу јер су данас подстанари међународно-правно свемоћни. На то да то ипак и није баш тако већ да и даље «сила Бога не моли» (да «Бог силу не воли» је можда и тачно, али да се Бог након стварања света више не петља у овоземаљске ствари је још тачније, тј. видљивије) нам указују десетине примера по читавој Европи од Кипра (Турци подстанари ни од кога звани) па до Алзаса и Лорене (Французи испрва подстанари али посташе коначно станодавци немачким власницима).
Доцент Др Владислав Б. Сотировић
Универзитет у Виљнусу
Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.
|
БЛОГ 
