Оно што стоји иза најновије изјаве немачког министра спољних послова, да ће Немачка признати самопроглашену независност Косова неодољиво подсећа на прошлогодишњи Цобелов "случајни" испад у Београду када је немачки амбасадор у Србији јасно изнео јавну поруку дипломатским каналима српској званичној преговарачкој страни какву ће политику водити према Србији Европска Унија и НАТО пакт уколико Београд у најскорије време не пристане и званично да стави потпис на одрицање од Космета. Порука је сасвим јасна и упућена је директно МИП-у Србије преко Србима историјски најомраженије државе а уједно чланице и НАТО пакта и ЕУ. Иста та Немачка је прва признала нову НДХ 1992. г. и тако ставила Србима на знање да се у немачкој балканској политици и даље ништа не мења још од Берлинског конгреса 1878. г. па наовамо.
Немачко
"случајно" упозорење Србима и Србији у Београду изречено из уста свог
дипломатског посланика никако не може да буде "случајно" јер као прво,
код Немаца (бар што се тиче политике) није
ништа случајно и као друго, званична дипломатија великих сила такође не
ради ништа "случајно". Чак и ако јесте, то би био јасан доказ
дипломатске необразованости и нестручности, па чак и дрског
безобразлука, једног квази дипломате који очито не уме да ради свој
посао како треба што значи, речено пословним језиком капиталистичког
света, да наноси штету угледу и пословању своје компаније за коју ради
па стога газдама не преостаје ништа друго него да му дају отказ и
распишу нови конкурс за исто радно место уз извињење и надокнаду
моралне штете својим клијентима како се не би окренули другој
конкурентској компанији која такве пропусте на тржишту не прави. Иза
Цобеловог дипломатског "испада" се крила и још једна порука и то она
упућена националним маљинама у Србији да су добиле зелено светло Запада
да наставе стопама и опробаним методама ОВК. Срби су се 2006. г. године
могли и директно уверити шта се у будућности може и очекивати од
националних мањина које су јавно бојкотовале како саму државу Србију
тако и њене територијално-државне интересе приликом (не)гласања за нови
Устав. У сваком случају, као и у Цобеловом случају, и сада је на
Београду или да прихвати ултиматум или да коначно стави до знања и
Бриселу и Вашингтону (преко Бона) да је враг ипак однео шалу а то се у
овом тренутку може најефикасније извести на дипломатски начин тако што
ће се дати Немачкој много оштрија званична нота (од оне упућене поводом
Цобеловог испада) у којој се тражи или извињење Бона или прекид
дипломатских односа са Немачком која је уједно и главни спољни растурач
бивше Југославије као и тренутног комадања државне територије суверене
Републике Србије.
Прекидом
дипломатских односа са Боном би Београд, гледано на дуже стазе, био
само у добитку како дипломатско-политичком, тако и моралном. Што се
тиче економског аспекта "српске препородне дипломатије" могли бисмо
колективно и самоиницијативно на нивоу грађанског друштва да
бојкотујемо робу madeinDeutschlandбез званичног позива званичне Србије (јер нам нису потребни ни Слоба ни Кертес нити било ко други да нам укажу да су 2+2=4 као из доба „устале Србије која се савијати неће“). Дакле, скупимо храброст јер нам такви "DrangnachKosmetпријатељи"
не требају а њихово "пријатељство" и тзв. добронамерни савети (да смо
изгубили оно што никада не можемо ни да помислимо да изгубимо) су нас
већ прескупо коштали да бисмо и даље дозволили себи луксуз да нам "Drangnachполитичари"
кроје државне границе и то оном народу и оној земљи којој ни до дана
данашњег нису платили ратну одштету за оба светска рата и "демократско"
бомбардовање из 1999. г.
Поштовани читаоци, само да напоменем да је овај текст у изворном облику (ово што читате је нешто прерађена варијанта) био упућен београдском недељнику Време за рубрику писма читалаца. Из неког разлога (погодите ког) коментар није никада објављен и сада се на овом сајту први пут објављује. У том смислу се још једанпут захваљујем уредништву. Срдачно ваш,
Заиста ме чуди да један озбиљан часопис није објавио овако добар коментар. Претпостављам да се садржај коментара разликује од уређивачке политике што опет није мјерило да се нешто објави или не објави.
Што се тиче овог дипломатско политичког преседана Њемачког дипломате Цобела, и комплетне Њемачке политике која отворено заступа ставове распарчавања Србије, заиста остаје нејасно да овакво понашање није третирано на начин на који би то требало.
Мислим да ово може да послужи као довољан доказ политичке слабости и некомпетентности тренутне власти у Србији, као и да потврди ону тезу да; ''Јака држава има само пријатеље а слаба само непријатеље.''
Шта онда народ да чини кад увиди да власт у земљи и влада није на нивоу на којем би требала бити него да практикује грађанску непослушност према оваквој флегматичној влади и не поштује њене законе што и јесте случај.
Бојкот робе ''made in Deutschland'' и свега другог што долази из Њемачке би био добар знак протеста да не желимо да сарађујемо са неким ко нам ''ради о глави''. Укључио бих ту можда и укидање Њемачког из школског система Србије.null
Мислим да је ово један од круцијалних доказа, као и тренутна председничка изборна кампања, да су власт у Србији узјахали тзв. "колаборационисти" (у најкласичнијем смислу речи и историјској перспективи у којој се примењивао). Управо ти који ништа не предузимају против Дранг нах Космет политике нас убеђују да ћемо се вратити у деведесете уколико не гласамо за њих, а оно што нам они нуде у сутрашњој пракси су чисте четрдесете са Великом Албанијом, Ендехазијом, Великом Хортијевом Мађарском итд. Да ли се иза оних других крије Шешељ то не знам, али знам сигурно да се иза ових првих крије Солана!
БЛОГ 
Пише:
