Свети оче Јустине, свети Николају,
Лучоноше Вјере Православне чисте,
Вријеме се, изгледа, приближило крају,
Зову Срби у Србију, папу и паписте.
Залуд сте их училе, мудре, свете главе,
Да сотона вреба попут зле хијене,
Они неће спасоносном стазом светог Саве,
Н`о пакленим безгажђем римске екумене.
Ако мора тако бити, да се закон стекне,
Да се џелат мјесту својег злопочинства врати,
Да ми мајка пред највећим јеретиком клекне,
Волио бих да ми Господ земни живот скрати.
Па да будем са дјечицом што се Богу моли,
Да не преда крв Њихову срамном забораву,
Да род Њихов раслабљени тартару одоли,
И вјечито, крви србске, жедном римском лаву.
Ко ће него жртвовани, пазит жртвенике,
Пребиловце, Голубњачу и Градишку Стару,
Јасеновац, подкозарје и стратишта Лике,
Глину никад догорјелу... крваву Динару.
Ко да своје нерођено потомство спасава,
Н`о јагањци незлобиви, на Крсту заклани,
На томе је Часном Крсту наша Вјера Права,
Не на крижу ватиканском, Господе сабрани!
ЗА ПОМОЋ
У ОБНОВИ ЦРКВЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА И
РАЗВОЈУ РОДНОГ ИМАЊА БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ
ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
У КУЋАНЦИМА
МИР ВАМ И РАДОСТ ОД ГОСПОДА,
ПОСЛЕДЊИХ МЈЕСЕЦИ ПОМЈЕСНА ЦРКВА НАША ПРАВОСЛАВНА СУОЧЕНА ЈЕ СА РАДОСНОМ ТУГОМ НАКОН УПОКОЈЕЊА У ГОСПОДУ БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ПАВЛА И ОВАЈ ИСТИ ОСЈЕЋАЈ ОБУЗИМА СВЕ ИСКРЕНЕ ВИЈЕРНИКЕ НАШЕ ЦРКВЕ.
НОВОПРЕСТАВЉЕНИ У ГОСПОДУ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ ЈЕ РОЂЕН У СЛАВОНСКОМ СЕЛУ КУЋАНЦИ ГДЈЕ СУ ПРАВОСЛАВНИ СРБИ РАНО ПО ДОСЕЉАВАЊУ ИМАЛИ СВОЈУ ЦРКВУ, НАЈПРИЈЕ ДРВЕНУ, ПОСВЕЋЕНУ СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ ГЕОРГИЈУ КОЈА ЈЕ ОСВЕЋЕНА 1748. ГОДИНЕ, А ЗАТИМ ЗИДАНУ, ПОДИГНУТУ 1828. ГОДИНЕ И ПОСВЕЋЕНУ СВЕТИМ АПОСТОЛИМА ПЕТРУ И ПАВЛУ. У ОВОЈ ЦРКВИ НАШ ПАТРИЈАРХ ЈЕ КРШТЕН. НАЖАЛОСТ, 1991. ГОДИНЕ ИСТА ОВА ЦРКВА ЈЕ МИНИРАЊЕМ ПОТПУНО УНИШТЕНА.
СА МОЛИТВОМ И ИСКРЕНОМ ЖЕЉОМ ОЧУВАЊА УСПОМЕНЕ НА НАШЕГ ВОЉЕНОГ ПАТРИЈАРХА, ДОДИЈЕЛИЛИ СМО НАШ БЛАГОСЛОВ ЗА ОБНОВУ ЦРКВЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА, А ИСТО ТАКО, ОТКУПИЛИ СМО РОДНО ИМАЊЕ НАШЕГ ПАТРИЈАРХА, КОЈЕ СМО КУПОВИНОМ СУСЈЕДНЕ ПАРЦЕЛЕ ЗНАТНО ПРОШИРИЛИ ТЕ СУ САДА ОБЕ У ВЛАСНИШТВУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЕПАРХИЈЕ СЛАВОНСКЕ. У ЦИЉУ ИЗГРАДЊЕ И РАЗВОЈА РОДНОГ ИМАЊА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА, У ПЛАНУ НАМ ЈЕ ОСНИВАЊЕ БУДУЋЕГ МАНАСТИРА, УЗ КОЈИ БИ УСТАНОВИЛИ ДОМ ЗА СТАРИЈЕ И НЕМОЋНЕ, А ПРЕКО ГОДИНЕ И КАМПОВЕ ЗА СУСРЕТЕ ПРАВОСЛАВНЕ ДЈЕЦЕ И ОМЛАДИНЕ.
СВЕ ОВО УМНОГОМЕ ЗАВИСИ ОД ПРИЛИВА МАТЕРИЈАЛНИХ СРЕДСТАВА КОЈИМА ЋЕМО РАСПОЛАГАТИ. ТУ СЕ УЗ БОЖИЈУ ПОМОЋ, ЈЕДИНО УЗДАМО У ОСЈЕЋАЊА И ЉУБАВ КОЈУ НАШ ВИЈЕРНИ НАРОД ИМА ПРЕМА СВОМ УПОКОЈЕНОМ ПАТРИЈАРХУ. СТОГА СЕ И ВАМА ОБРАЋАМО ОВИМ ДОПИСОМ, УЗ МОЛБУ ДА УПОЗНАТЕ ВШЕРНИКЕ ПОВЈЕРЕНЕ ВАМ ПАРОХИЈЕ, КАКО ДОИСТА МОГУ СВОЈИМ ПРИЛОГОМ ПОМОЋИ У ОБНОВИ ЦРКВЕ У КОЈОЈ ЈЕ КРШТЕН НАШ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ И У РАЗВОЈУ ЊЕГОВОГ РОДНОГ ИМАЊА, БУДУЋЕГ МАНАСТИРА.
БРОЈ ЖИРО-РАЧУНА ЗА ОБНОВУ ЦРКВЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА
У КУЋАНЦИМА
КУНСКИ: 2412009-1534000430 ДЕВИЗНИ: НК692412009-1534000430 ССШЕ: 8В8ШК2Х
БРОЈ ЖИРО-РАЧУНА
ФОНДА ЗА РАЗВОЈ РОДНОГ ИМАЊА
БЛАЖЕНОПОЧИВШЕГ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
У КУЋАНЦИМА
КУНСКИ: 2340009-1110411338
ДЕВИЗНИ: HR42 2340 0091 1104 1133 8
ПРИВРЕДНА БАНКА ЗАГРЕБ Д.Д. 10000 ЗАГРЕБ, ХРВАТСКА
SWIFT CODE:PBZGHR2X
ЗА ДИНАРСКЕ УПЛАТЕ ИЗ СРБИЈЕ
ПББ-ПРИВРЕДНА БАНКА БЕОГРАД АД
ТЕКУЋИ РАЧУН: 255-6237-79
УВЈЕРЕНИ СМО ДА ЈЕ ВЕЛИКИ БРОЈ НАШИХ ВИЈЕРНИКА ШИРОМ ВАСЕЉЕНЕ ЗАИНТЕРЕСОВАН ДА СЕ СВОЈИМ ПРИЛОГОМ УГРАДИ У ОЧУВАЊЕ УСПОМЕНЕ НА НАШЕГ ПАТРШАРХА ПАВЛА, ТЕ ВАМ СЕ УНАПРЕД ЗАХВАЉУЈЕМО И ПОЗДРАВЉАМО ЖЕЛЕЋИ ВАМ СВАКО ДОБРО ОД ЈЕДИНОГ ДОБРОГА.
И ове године организујемо Крајишко вече. Традционално, као и сваке годне, ове ћемо се окупити и то тринаести пут.
Субота 06. фебруар 2010. године
Ресторан Језеро на Ади Циганлији
са почетком у 20:30 часова
Богат изворни културно умјетнички програм игре и пјесме из Крајине у оргиналним ношњама, у извођењу чланова
КУД – а „Крајина“,и мушке пјевачке групе „Ликоси“
Забавни програм
„Црни Бисери“
„Момо и Додир“
„Српска Тромеђа“
Добривоје Павлица
Дивномир
Продаја карата у Ломиној 4 од 01. ( понедељак ) до 05. фебруара ( петак ) од 12 – 19 сати, и у ресторану Језеро ( кон. тел. 011/2544-455 ).
Све информације и резервације карата на бр. тел. 064/118-5720 и 063/275-860 и на е-mail:
Ова адреса је заштићена од робота. Потребан вам је Јава-скрипта да би сте је видели.
Најпознатији српски манастир у Далмацији, манастир Крку подигла је српска принцеза Јелена, сестра цара Душана удата за хрватског кнеза Младена II Шубића, у IV веку.
На тим просторима, у приморским градовима и на далматинским острвима православни становници су забележени још у раном средњем веку, углавном православни Грци.
Колоније Срба настају касније, у већем броју после косовске битке, и настањују тај простор до данас.
Окосница српске духовности у Северној Далмацији су, сем тог, и манастири Драговић и Крупа.