ОЈКРАЈИНО.ЦОМ - НОВИ НАСРТАЈ УНЕСКО-А НА СРПСКЕ СВЕТИЊЕ НА КОСОВУ

ПОЧЕТНА

АКТУЕЛНОСТИ

НОВИ НАСРТАЈ УНЕСКО-А НА СРПСКЕ СВЕТИЊЕ НА КОСОВУ

(0 гласова)

Friday, 09 May 2008

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

НОВИ НАСРТАЈ УНЕСКО-А НА СРПСКЕ СВЕТИЊЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

У Епархији рашко-призренској са неверицом и резигнацијом примљена је вест да УНЕСКО припрема нови поход на српске светиње на Косову и Метохији.

УНЕСКО је познат по свом неславном деловању на Косову и Метохији у протеклих неколико година, почев од доласка међународне заједнице 1999. године. Већ са слањем првих мисија на Косово и Метохију и издавањем званичних Извештаја са њихових обилазака, као и са активностима које су следиле, УНЕСКО се отворено и недвосмислено ставио на страну шиптарске побуњеничке мањине, потпирујући тако и подржавајући њихове безаконе тежње за одвајањем дела територије државе Србије.

Читава активност УНЕСКО-а била је карактерисана тежњом да се брига о српској културној баштини на Косову и Метохији изузме из руку српског народа и његових институција и пренесе у надлежност шиптарских институција из Приштине. Овај процес био је праћен истовременом тенденцијом преименовања српске културне и духовне баштине у „косовску“, „косоварску“, „византијску“, „балканску“ као и издавањем разноврсног пропагандног материјала и публикација (пласираног и на међународним конференцијама, које је организовао УНЕСКО, као и друга агенција Уједињених Нација – УНМИК), који је износећи неистините и фалсификоване чињенице, лажно приказивао српску културну баштину као шиптарску, католичку, у сваком случају само не оно што заиста јесте – српску.

И бледи покушаји извођења рестаураторских радова од стране УНЕСКО-вих експерата на терену, попут активности на Богородици Љевишкој у Призрену, доживели су потпуни фијаско, и потврдили да се ради само о манипулацији и политички мотивисаним акцијама, које треба да потпомогну процес одузимања српске баштине из руку српског народа и што безболнијег преузимања ове баштине од стране шиптарских институција из Приштине (након 17. фебруара 2008. у потпуности безаконе творевине), са циљем формирања новог стања у овој области у фантомском „независном Косову“.

Понашање УНЕСК-а било је потпуно усклађено са општом политиком тзв. међународне заједнице (уствари неколицине западних земаља), чије су активности још од припреме за бомбардовање и бомбардовање Србије 1999. године, па кроз све протекле године кроз међународну управу у лицу УНМИК-а и КФОР-а, на челу са њиховим шефом одн. командантом, биле усмерене ка унапред од њих утврђеном циљу – комадању Србије и одвајању од државе чланице УН интегралног дела њене територије.

Један од последњих примера тога је склапање безаконог споразума између УНЕСКО-а и УНМИК-а јануара 2007. о предузимању активности на рестаурацији и конзервацији српске културне баштине на Косову и Метохији, са новцем који је обезбедио Стејт Департмент, без икаквог консултовања или укључивања власника и чувара српских светиња. Незахвалну улогу у тим процесима, нажалост, одиграла је својевремено и мисија Србије при УНЕСКО-а у Паризу.

Какве би историјске последице тако бесраман чин одузимања културне баштине од једног народа имао на идентитет, биће и опстанак на историјској позорници, у овом случају, српског народа, није тешко замислити. То је свесни и прорачунати удар на саме темеље духовности и бића српског народа, на оно чиме је он препознатљив у историји, и што га је очувало и провело кроз све Сциле и Харибде овога света.

С обзиром да УНЕСКО и поред многобројних до сада покушаја спровођења поменуте политике на Косову и Метохији, у домену бриге о културној баштини, није успео да освоји значајнији простор, сведоци смо најновијег похода ове међународне агенције на српско културно и духовно наслеђе, овај пут уз ангажовање стручних и финансијских ресурса из Русије, који би деловали у оквиру програма и планова УНЕСКО-а. Сагласно објављеним информацијама планирано је укључивање „руских архитеката, грађевинских инжењера и историчара уметности“ и обезбеђивање „неопходних организационих ресурса“, који би деловали у оквиру пројеката Унеска.

Епархија рашко-призренска, подсећајући на фијаско процеса обнове у оквиру Меморандума, на његову погубност како са политичког аспекта, тако и на неприхватљиве пропусте са извођачко-стручне стране, изражава одлучно противљење најновијој замисли УНЕСКО-а и покушају заобилажења утврђене процедуре, са циљем реализације својих програма у сада „независном Косову“, и остаје доследна своме, до сада већ много пута израженом ставу, да се било какав процес обнове светиња Епархије рашко-призренске и укључивање међународних институција у обнову, може реализовати само на принципима и начелима усклађеним и дефинисаним са Епархијом.

Досадашње искуство покушаја продора УНЕСКО-а у област заштите српске културне баштине на Косову и Метохији, и модели њиховог ангажовања, не могу бити добра препорука за будућу сарадњу у овом домену.

Прес Одељење Епархије рашко-призренске
Прегледа: 125

Поставите први коментар

Пошаљите коментар

Ваш коментар ће бити објављен након што буде прочитан и одобрен Молимо вас да се придржавате теме. Лични вербални напади нису дозвољени. Молимо не користите ову секцију да промовишете своју интернет презентацију. Такви и слични садржаји нису добродошли. Кликните на Refresh дугме у свом бровсеру за нови сигурносни код ако је потребно.
Ваше име:
Е-пошта
BBCode:
Коментар:
Код:*
	Желим да будем контактиран емаилом у вези додатних коментара