КЊАЗ ДАНИЛО I ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШ ступа на престо Црне Горе као световни владар, после смрти свога великог претходника Владике Рада. И ако је у тестаменту именован од самога Владике као наследник престола, што се сматрало да он тпеба бити, Митрополит, млади Данило отступа од дотадашњег обичаја и дели световну од духовне власти Он постазе "КЊАЗ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДА" а за Митрополита изабраше и поставише Никанора Ивановића. То се све доголило год. 1852.
Овај гест младога Данила схваћен је у једном лелу Црне Горе, па и у Самој породици Петровић-Његош као револуционаран. Незадовољство је избило, али је брзо угашено и незадовољници строго кажњени, а неки протерани из Црне Горе (Перо и Ђорђије Петровић). У Русији се нису противили одлуди млалога Данила, па су му потврдили књажевско право и достојангтво, а после тога следовало је признање и француског и аустријског двора. Доцније му је чак Француска царска породица и кумовала при крштењу ћерке.

Што се тиче незадовољства у појединим племенима и нахијама црногорским, које је почело у доба Владике Рада, оно је брзо ликвидирано и "коловође" строго кажњени; многи смрћу, а многи прогонством. Књаз Данило, као боље образован човек, потрудио се да што пре учврсти своју власт и ца сузбије племенски сепаратизам. Изгледа, да је ту мало и пренаглио, због чега је доцније и главом платио. И ако се може рећи да је као владар био апсолутиста, опет је тај свој апсолутизам цео ставио у службу свом Српству и СВОЈОЈ Црној Гори. За оно кратко време његове владавине одиграли су се у Европи многи крупни догаћаји, као последице револуције 1848 године.

Чим је Књаз Данило ступио на престо почеле су буне противу Турака у околној Херцеговини и племенима старе Горње Зете и Рашке. Видећи то, млади и енергични Књаз Данило на брзу руку унеколико модернизира своју народну војску и постара се да је модерније и наоружа (пушке "кремењаче" замењује "капсулачама"), а набавља нешто и артиљерије.
Даровити турски војсковођа Омер Паша, умиривајући Босну и Херцеговину, покушао је да угрози и слободу мале Црне Горе, али је био енергично одбијен.

Кримски Рат ннје увукао Данила и Црну Гору ни у какав заплет, него су остали у миру. Али нови устанци покренуше опет Турке на обрачунавање са побуњеницима и Црном Гором. Већ тада се опет Црној Гори потпуно присајединише Горњи Васојевићи и део Доњих Васојевића, део Куча, цела Жупа Никшићска, Дробњаци, Бањани и Грахово са Рудинама. ГОДИНЕ 1858, НА СПАСОВДАН, ДОГОДИ СЕ, ПО ТУРКЕ СТРАШНА ГРАХОВСКА БИТКА која Црној Гори и побуњеним Српским Племенима донесе славу и победу, а уз то многима и слободу. После Граховске Битке и других славних српских победа, а заузимањем Европских Велесила, Турска би присиљена да са Данилом и Црном Гором закључи мир и утврди сталне границе. Тако се Црна Гора ојача и доби већи углед и у Српству и у иностранству. Данило изађе на глас као добар војсковођа и енергичан владар. То је било 1859 године.

Његови односи са Русијом били су коректни, а такође и са суседном Аустријом и далеком Француском. Са Србијом и Кнезом Михаилом односи постадоше све тешњи и срдачнији. Млади Данило је несебично помагао акцију кнеза Михаила и обећао у томе пуну сарадњу Црне Горе; па чак и давање вођства Србији и кнезу Михаилу. Али је доцније окрутним приликама и изненадним трагичним догађајима цео тај велики план одложен за боља времена.

Гадине 1860, 1 августа, Књаз Данило погибе у Котору од руке једног избеглог Црногорца (Тодора Кадића). Мисли се да је овај Тодор био потплаћен и од Турске и од Аустрије да изврши  овај  атентат и сузбије  полет овоме  храбром српском
 орлу. На ту сумњу нас наводи оправдани разлог, и чињеница, да су аустријске војне власти у Котору одмах стрељале овог атентатора Кадића. онемогућивши тако правилну истрагу, која 6и сигурно Аустрију оптеретила овим крвавим злочином. Тако је трагично завршио живот овај млади и енергички српски владар, који јс много обећавао Српству и својој Црној Гори, као што је био случај и са Кнезом Михаилом Обреновићем у Србији 1868 године,

Књаза Данила I наследио је његов синовац Књаз Никола 1, син Вел. Војводе Мирка, о чијој ћемо дугогодишњој владавини говорити у нашем идућем прилогу на нашим страницама ojkrajino.com сајта.

Извор: Светосавска библиотека  сајта ojkrajino.com.

Коментари (2)

Пошаљите коментар

Ваш коментар ће бити објављен након што буде прочитан и одобрен Молимо вас да се придржавате теме. Лични вербални напади нису дозвољени. Молимо не користите ову секцију да промовишете своју интернет презентацију. Такви и слични садржаји нису добродошли. Кликните на *Refresh* дугме у свом бровсеру за нови сигурносни код ако је потребно.
Ваше име:
Е-пошта
BBCode:
Коментар:
Код:*
	Желим да будем контактиран емаилом у вези додатних коментара

Powered by AkoComment Tweaked Special Edition v.1.4.6
AkoComment © Copyright 2004 by Arthur Konze - www.mamboportal.com
All right reserved