|
на протесном скупу поводом тужне судбине Срба из Западне Славоније
НА БЕОГРАДСКОМ ТРГУ РЕПУБЛИКЕ, НА МАРКОВДАН, 8.МАЈА 1995.
Што нисам српски патријарх, па да данас као светац корачам славонским крвавим друмовима са својим иноцима-испосницима. Ишао бих у сусрет своме остарелом и прекланом народу. Запитао бих се – где сте, уморни и несрећни Серби моји? У које меропхе су сада заведена имена ваша? Не спомиње вас више ни једна Књига Миробита. Нисте више означени ни међ мртвима ни међ живима. Који вас мрак поједе и коров затре густи уз путеве славонске? Зар Европа тако дочекује хришћане своје? Је ли Христос није наш исти син Божји? Који правцем звезду водиљу да прелетимо, да би се род сорабски смирити могао, и да престане сејање крстача у сазвежђу ускрснућа? Зар ово развитлавање и тамњење Срба по Западној Славонији није најцрњи пример католичког прозелитизма, баш у тренутку кад папа Војтила лицемерно позива на уједињење свих правосланих и католика?
Чујемо да ће се ускоро одржати помен умореним Србима од пре 55 или 50 година у Јасеновцу, али шта је са још живим и полуживим Србима по Славонији, које као звериње у резервату хватају и убијају Туђманови злотвори? Шта је са недокланим Србима по шумама без игде икога , без брата својега и да би им се могло помоћи?
Окружени душманима, млаћени авионским бришућим летовима, изљубљених образина у колонама избеглих, црни ко узглављеу крви, на путевима од Пакраца до Окучана и од Јасеновца до Градишке , налазе се посејани нови српски крајпуташи.
И нико им не прилази. Не смеју чак ни представници Уједињених нација да им приђу. Срби источно и западно од Дрине муком ћуте. На првомајске празнике, у време напада Хрвата на Србе и освајања Западне Славоније, коло хармоника по Србији се вије. На Светога Ђурђа – тишина, иако у свести народа постоји још увек она хајдучка крилатица: Ђурђев данак, хајдучки састанак, чим гора олиста.
Више од хиљаду хероја српских Славонаца обележавају нове Термопиле, рађају своје Леониде, а проклета Француска, Енглеска и Америка сврставају се на страну злочиначке хрватске политике. Тако и бива, кад су сами себе лагали годинама како су Срби „лоши момци“ , сатанизовали целу српску нацију, чак нас у ланце од санкција забацили.
Срам да их све буде што своју савезничку победу од пре 50 година претворише у пораз! Срам да буде ту исту Француску због лажних парола о братству, једнакости и слободи – фратерните, егалисте, либерале. Јел` се то уз Хрвате учи о европском братству и љубави према свом ближњему? Зар психологија бечких коњушара да буде европски поглед на свет?
У данашњи дан, на Марковдан 1943. Хрвати су похватали 25 српских чобана дечачког узраста у шуми крај села Гређана код Окучана, окачили их натрашке кроз глежње на гране, поштројили их и добро усолили ране. Издахнули су у највећим мукама. На десетогодишњицу, рођаци ових српских новомученика подигли су на стратишту у шуми скроман споменик.
Али није прошао ни који месец, а ти исти Хрвати из суседног села минама су разнели поменик памћења. После неколико година, нашао сам се на тој страдалничкој стопи и могао само да скупљам фрагменте од мраморне плоче са ћириличним словима. А данас се сваки траг брише потомцима тих мученика из Другог светског рата. Етничко чишћење Западне Славоније приводи се крају. И ћути цели свет. Тај „врли“ и „велики“свет!
Још приказују на својим телевизијама, са истим документима о злочинима над Србима, да та злодела чине Срби Хрватима!
Што, одиста, нисам српски патријарх, без двоумљења бих се данас нашао на крвавим путевима Славоније, па нек ме и убију. Барем би душмани пуцали у једног патријарха, а то би, ипак, морао знати цели свет. Нек и моју крв Хрвати перу детерџентом ко осталом српском свету. Знало би се са сигурношћу да је српски патријарх ту нестао, ко ини безимени што осташе на пакрачким правцима.
Зато се и оглашавамо ми од гласа међ својим родом. Како је могуће ћутати, док читави српски предели нестају и топе се пред безакоњем западног погледа на свет. Уједињене нације? Оне су разједињене и расапљене, њих воде неке погане нације. Оне су чак одиграле своју конструктивну улогу. Зато треба основати СВЈЕ УН од народа Истока.
............
Ми не мрзимо Запад ( и њихове љубимце Хрвате), али га презиремо због антицивилизацијског поступања према читавом једном недужном народу, посебно због циничног уклањања флека од српске крви на путевима Славоније. Никада му нећемо заборавити ту неверу и прећуткивање злочина
Милић од Мачве
Прегледа: 181
Powered by AkoComment Tweaked Special Edition v.1.4.6
AkoComment © Copyright 2004 by Arthur Konze - www.mamboportal.com
All right reserved |
БЛОГ 
