Иако је ово већ стара новост ми је због реорганизације сајта нисмо  објавили па је доносимо са малим закашњењем за све оне који нису имали прилике да прочитају; како је Воја растурио физичара и социолога Обершала у области математике а богами и социологије. 

Обершал је је требало да докаже да је Шешељ говором мржње подстицао пре свега добровољце СРС-а, такозване „шешељевце”, да почине тешке злочине против Хрвата и Муслимана на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Војводине од 1991. до 1993. године. Обершал је, међутим, у судници рекао да он „никако није вештак за питања историје и питања дефиниције говора мржње” и да је он вештачио методе пропаганде на бази једног броја Шешељевих говора.

Шешељ је Обершалу одговорио на његов експертски извештај још пре годину дана, а чим је 12. децембра у судници добио реч Шешељ је најавио да од извештаја „неће остати камен на камену” и да ће оспорити вештакову компетентност, стручност, методологију, налазе и мишљење.

Првог дана суђења, 11. децембра, одговарајући на питања Кристине Дал, сведок је рекао да је рођен 4. децембра 1936. године и да је докторирао социологију на Универзитету Колумбија, где већ 40 година предаје у домену политичке социологије друштвених покрета, студија посвећених рату и миру и да се посебно бави подручјима као што су Источна Европа и Балкан.

На питање председавајућег судије Жана Клода Антонетија чиме се тренутно бави, Обершал је одговорио да је почасни професор у пензији универзитета Северне Каролине.

Шешељ: Где сте рођени господине Обершал?

Обершал: 1936.

Шешељ:  Ма, молим вас господине Обершал, ја питам где сте рођени, а ви ми одговарате када сте рођени.

Обершал: У Будимпешти, 1936.

Шешељ: Шта сте по националности?

Обершал: Грађанин Сједињених Америчких Држава.

Шешељ: Ја вас не питам чији сте грађанин, јесте ли по националности Мађар или сте неке друге националности.

Обершал: Пореклом сам Мађар, али сам сада Американац.

Шешељ: Американац сте по држављанству, а по националности сте Мађар. Није то сада нешто нарочито важно за нас, али изнудих одговор на то питање. Ви сте 1958. године дипломирали физику, је ли тако?

Обершал: То је тачно.

Шешељ: А 1962. године стекли докторат социологије?

Обершал: То је тачно.

Шешељ: Је ли то мало необично да неко ко је дипломирао физику стекне докторат социологије?

Обершал: Не, уопште није необично. Заправо, мој саветник који је створио подручје масовних комуникација, Пол Лазерспелд стекао је диплому физичара у Бечу, а након тога је постао социолог. Ја сам студирао код њега. Дакле, ту нема ништа неуобичајеног.

Шешељ: Које je услове требалo да испуните да бисте стекли докторат социологије?

Обершал: Па, морао сам да одслушам цели низ предавања на универзитету Колумбији, од којих неке и данас користим као вештак, у смислу анализе садржаја масовних комуникација. Морали смо, такође, да положимо одређене испите. Морао сам да напишем докторску дисертацију, имао сам одређену обуку у вези са неким научним пројектима. Дакле, то су били услови.

Шешељ: Која је тема ваше докторске дисертације? Кратко ми кажите, молим вас.

Обершал: Тема моје докторске дисертације јесте историја социјалног истраживања у Немачкој, у другом делу XIX века и почетком XX века.

Шешељ: На студијама физике имали сте и неке предмете из математике?

Обершал: Да, наравно.

Шешељ: Господине Обершал, да ли знате шта је то имагинарни број?

Обершал: Да, наравно, ми их зовемо функцијама сложених варијабли, они се користе у неким једначинама. Сада смо са филозофије науке прешли на математику. Др Шешељ, камо идемо?

Шешељ: Ево, ја показујем да ви не знате шта је имагинарни број. Имагинарни број је корен из негативног броја. На пример, корен из броја четири је број два, а корен из минус четири не може бити два него се пише у математици 2и, имагинарно два. Jе ли тако господине Обершал? Јесте? Добро.

Обершал: Да, па то сам и рекао.

Шешељ: Нисте ви то рекли.

Обершал: Комплексни, сложени бројеви.

Шешељ: Ви то не знате па сте покушали да избегнете одговор.

Обершал: Ја сам то рекао.

Шешељ: Још једно питање из физике. Знате ли ви шта је то Авогардов број?

Обершал: Не, не знам.

Шешељ: Не знате. А који број атома има у једном граму било ког елемента, масе, у једном граму масе било ког елемента?

Обершал: Не знам.

Шешељ: Не знате. Добро. Значи, видимо да нисте никакав физичар. То вас је онда отерало у социологију, је ли тако. Идемо даље. Господине Обершал?

Обершал: Могу ли ту нешто рећи сада?

Шешељ: Не можете ту нешто рећи док вам ја не поставим питање, када вам поставим питање онда може.

У вештачењу Обершала компјутер је изгледа одиграо кључну улогу. Шешељ: „Добро, господине Обершал. Када сте ви вршили експертизу, нисте убацили у у претраживач вашег компјутерског програма однос према цивилима, однос према ратним заробљеницима, однос према жени и деци противничке стране. Је ли тако?”.

Обершал: „Не, све што смо учинили, односно ставили у претраживач биле су речи Србин, Хрват, муслиман, Албанац, наравно, на одговарајућим језицима. То је оно што смо ми претраживали. Дакле, тражили смо делове текста који се баве политичким односима Срба и несрба. Ми ништа друго нисмо тражили, нисмо претраживали по терминима попут деца, жене, време, старци, царине, пољопривреда или нешто слично. Ми смо тражили по овим кључним речима”.

Шешељ: „Добро, да не губимо даље време. Да ли сте, господине Обершал, у изводима из мојих говора нашли да се ја залажем да се чине нехумана дела на простору Републике Српске или Републике Српске Крајине? Било каква нехумана дела?

Обершал: Република Српска, Република Српска Крајина?

Шешељ: Нисте. Нема их зато и нисте.

Обершал: Не, не, могу ли ја нешто да кажем? Још једном би требало да прегледам ове конкретне изјаве у вези са етничким чишћењем и да погледам датуме, да погледам места када су оне дате, да ли се односе на Републику Српску и Републику Српску Крајину. Ја не могу напамет да пружим одговор на то питање, а да претходно не консултујем свој извештај.

Шешељ: Ви сте експерт, ви бисте...

Антонети: Само тренутак. Када је реч о тој теми, с обзиром на то да вам оптужени поставља питања у вези са тим шта је евентуално рекао у својим говорима или шта је написао, а када је реч о кривичним делима о злочинима који се дефинишу статутом (трибунала, прим. ур.), ја сам погледао вашу табелу и поставио сам питање зашто ту нисте додали нешто прецизније одредбе. На пример, депортација, премештање становништва, силовање, убиство, окрутно поступање и онда бисте обележили крстићем одговарајуће квадратиће (у табели). Нисте ни размотрили могућност да такву методологију усвојите.

Обершал: Па, ми смо унакрсно разматрали једну групу и шта се са њом догађа. На пример, етничко чишћење се односи на различите народе. Да сам знао да ће доћи до унакрсног испитивања у вези са тим... Ја нисам мислио да је важно коју конкретну етничку групу помиње др Шешељ. Да ми је то било познато могао сам да се послужим нашим рачунарским програмом да обавим ту анализу. Једноставно, нисам очекивао да ће се од мене очекивати да о томе говорим.

Иако је у једном тренутку надмено констатовао да би све било другачије да сведок „има мало оштрију интелигенцију”, Шешељ му је на крају тог дана захвалио, и то пошто је Обершал рекао да нигде у његовим текстовима, јавним наступима и писаним текстовима није пронашао да се он залагао или подстрекавао на мучења, убијање ратних заробљеника, за убијање жена и деце, узимање талаца, силовања, уништавање сакралних или образовних објеката и пљачкање имовине. Шешељ је Обершалу рекао да му је он веома драгоцен као сведок оптужбе, али није издржао да иронично дода: „Мени је жао што пре тужилаштва нисам дошао до вас”.