|
 Субота, 12. април 2008.
Поводом 60 година рада Националног ансамбла "Коло" у петак је одржана ревија "Модни трендови:Србије пролеће/лето 1948/2008" у Студентском културном центру.
Ревија је одржана под покровитељством компаније мт:с, а у оквиру манифестацији Етхно Цоутуре - годишњег уметничког догадјаја чији је циљ да кроз културу одевања представи разноликост духа, посебан колорит и аутентичан стил нашег народа.
Из богате колекције фундуса Националног ансамбла "Коло", издвојени су најлепши комади народне ношње који осим историјске, имају и високу уметничку вредност. Реч је о моделима која су стварани више од пола века, који су ручно радјени, у богатом колориту, са орнаментиком специфичном за средину из које су поникли.
Српска народна ношња је спој старословенског и старобалканског културног наследја, а знатан је и утуцај левантске, оријенталне и европске културне традиције. Ношњом је одредјиван друштвени статус, брачно стање, припадност одредјеном народу.
И заиста је било импресивно, заправо, као у оној народној:"Јелек, антерија и опанци, по томе се знају Србијанци".
Модна писта била је покретни музеј - смењивали су се женски и мушки модели, украшени везом, златним и сребрним нитима, уз обавезан накит, опанке, шајкаче... И не само што смо уживали у "националном модном благу", већ смо и нешто научили.
Да ли сте знали да је невеста, са почетка 19. века, морала да носи капу на глави све до родјења првог детета? Та капа је била специфично дизајнирана, а од украса је имала огледалца, пауново перо и цвеће који су невесту штитили од магије.
Српски градски костим са Косова, средином 19. века, шили су цариградски кројачи, а тежио је 15 килограма!
У Грачаници су носили капе шивене по узору на грчке, али су и оне биле тешке и непријатне за ношење, судећи по томе како изгледају. Можда су управо због таквих "модних детаља" наше девојке морале да стоје као стреле, подигнуте главе, поносно, или уображено?
И мушкарци су били кицоши. Бела платнена кошуља до пола бутине носила се у свим крајевима Србије. Негде је био обавезан краћи прслук - антерија, или капутић - џамадан. У Тимочкој Крајини су носили дужи капут од беж чоје, а у Бачкој су мушкарци за свечане прилике облачили одело од ланеног платна украшено везом од златне жице. Сремци су у првој половини 20. века, носили црна сомотска одела, веома отмена и елегантна.
Обућа је била једноставна и удобна - опанци и ширкани, без обзира на статус и имовинско стање. Медјутим, оно на глави објашњавало је ко сте и одакле сте - шајкача у централној Србији, фес на југу, док се није појавила шубара коју су сви "помодари" радо прихватили.
Накит је посебно занимљив. Мушкарци су се шепурили украшени токама - металним накитом који се пришивао за прслук, док су девојке носиле дјердане од новца. У неким крајевима се ишло тако далеко да су удаваче на грудима морале да носе и читав мираз у кованицама, а што није било лако - оне богатије су се "рекламирале" и са 20 килограма тешким дјераднима обешеним о врат!
То је нарочито било популарно у Лици где је било пожељно да се девојка окити од врата до колена, буквално, и да приликом ходања звецка што више , како би призвала драгог, а отерала зле демоне.
Дакле, ако данас кукате како су вам високе потпетице неудобне, фармерке преуске, а сако као оклоп, онда сте размажени.
За крај, када су манекени завршили дефиле, на писту су истрчали играчи Националног ансамбла "Коло" и сплетом народних игара, уз громко "иха!" и "ојха!", демонстрирали како су ношње изгледале у пракси.
(текст: Драгана Тодоровић, фото: Петар Стојановић, МОНДО)
Прегледа: 306
Powered by AkoComment Tweaked Special Edition v.1.4.6
AkoComment © Copyright 2004 by Arthur Konze - www.mamboportal.com
All right reserved |
БЛОГ 
