Погром на Србе у Босни и Аустроугарској накој Сарајевског Атентата на Фарнца Фердинанда био је страшан. Из текста се може схватити да оркестрирани и смишљени погроми слични оном албанском 2004 године на Косову нису новина него су дошли и још увијек долазе из одређених центара моћи. У штампи ових дана можемо наћи текст гдје се говори како НАТО спрема нови погром и протјеривањ Срба са Косова. Велико је питање, докле ће Србин да ћути док га терају од немила до недрага.

ДОГАЂАЈИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ И ПОГРОМ СРБА НАКОН САРАЈЕВСКОГ АТЕНТАТА 1914 

Увод у све несреће које ће се догодити са Србима у Босни и Херцеговини 1914-1918. године, били су иступи против њих, који су се десили одмах по атентату на престолонаследника Франца Фердинанда. Муслиманске и хрватске масе биле су тада отворено позване да крену на Србе. У обнародованом прогласу Сарајевског градског заступства, на пример, позвано је "пучанство да такове елементе, који се дају на овакве злочине, из своје средине истријебе. Бит ће света дужност пучанства, да ту срамоту оперу."

Олош, с царевом сликом, на улицама

Позив градског заступства Сарајева није остао без одјека.

"Гомиле олоша", како каже Перо Слијепчевић, "кренуле су кроз улице Сарајева, упадајући у куће свих угледних српских фамилија и рушећи све што се може и злостављајући чељад. Са демонстрантима, који су носили цареву слику и певали, ишла је и полиција, и није их ни у чему ометала".

Насртаји на Србе, пљачке и свакојака друга нечовештва, били су узели такве размере да је земаљски поглавар Оскар Поћорек, био принуђен да, ради успостављања реда, већ 29. јуна прогласи преки суд у Сарајеву.

Сарајевски лист Хрватски дневник, у броју од 1. јула 1914. године, посветио је дивљању муслимана и Хрвата у Сарајеву после атентата чланак под насловом: "Искажи огорчења - велике и страшне демонстрације". Писан изразито противсрпски, чланак је имао један циљ - да мржњу према Србима што више рашири и мобилише муслиманско-хрватске масе за даље иступање против Срба. Не кријући да су "демонстранти харали што им је год српског дошло под руку", чланкописац је, у исти мах, истицао, "да демонстрантима није било до пљачке, већ да их је само династичко чувство, огорчење и вапај за осветом повукло на улицу" и да "никоме ни на памет није пало, да би шта присвојио".

Осврћући се на овај напис "Хрватског дневника" Владимир Ћоровић је рекао да је лист показао "невероватну пакост и злочиначку мржњу према Србима". А што се тиче самих иступа против Срба и њихове имовине, Ћоровић је истакао, да "демонстрација није никако било тамо где није било католичког франковачког елемента, којим би се власти могле послужити као харангерима".

Слично Хрватском дневнику, и власти у Сарајеву су објашњавале иступе против Срба као "излијев огорчења већег дијела сарајевског грађанства католичке и муслиманске вјероисповјести".

Вршили нужду у путиру

У исто време кад и у Сарајеву, или приближно у исто време, букнули су противсрпски иступи у више места у Босни и Херцеговини - у Добоју, Маглају, Зеници, Травнику, Мостару, Стоцу, Коњицу, Бугојну, Високом, Завидовићима, Шамцу, Варешу... Најстрашнији антисрпски иступи су се, међутим, по Владимиру Ћоровићу, догодили у Чапљини. У овом месту руља је демолирала цркву, радње и станове, "али оно што је чинила у српској цркви у Клепцима превазилази све бестидности. Проваливши у цркву она је не само уништила сав намештај, покидала одежде, покрхала утвари, него је у бестијалној разузданости вршила и нужду у самом путиру..."

О противсрпским иступима католика и муслимана у Чапљини постоји и писмени извештај проте Васе Медана, састављен за Епархијски црквени суд у Мостару.

"Одмах после погибије Фрање Фердинанда", каже се у том извештају, "настале су од стране овдашњих римокатолика денунцијације против нас православних Срба. Све што се крсти са пет прста скочило је било, да нас, ову шаку Срба правос-лавних у Чапљини и околини, прогута. Није се бирало од њихове странесредставаи начина само да се циљ постигне. Многи моји парохијани били су одмах затворени... Једни су денунцирани, да су знали за атентат на Фрању Фердинанда, други да су одобравали атентат, трећи да су му се ругали, кад је овуда мртав прошао железницом. Мене је денунцирао Јохан Шкорјанц, римокатолик, закупник грађевина у Чапљини...".

Према Медановом извештају, у Чапљини су демонстрације против Срба и напади на њих почели 29. јуна 1914. године у пет сати по подне. Једна група од око 200 муслимана и католика из Чапљине и околних села прошла је кроз главну улицу, "те путем уз пјевање и највеће псовке и погрде против Срба ударали су десно и лијево каменицама редом на све српске куће и радње, рушећи прозоре и излоге и ово је трајало до седам сати увече. Врхунац дивљаштва показали су демонстранти, што су осим толиких српских кућа и радња дивљачки напали и на нову српску православну цркву у Чапљини, и то споља каменицама разбили су све прозоре, 93 комада стакла... Врата су обили, ушли у цркву и каменицама зидове и под и један полилеј полупали. Ово је јединствено може бити у читавом свијету да један крштени народ на овакав дивљачки и разбојнички начин напада, руши и пљачка једну хришћанску цркву, и то у ХХ вијеку!"

Izvor: srpsko-nasledje.co.yu

Коментари (2)

Пошаљите коментар

Ваш коментар ће бити објављен након што буде прочитан и одобрен Молимо вас да се придржавате теме. Лични вербални напади нису дозвољени. Молимо не користите ову секцију да промовишете своју интернет презентацију. Такви и слични садржаји нису добродошли. Кликните на *Refresh* дугме у свом бровсеру за нови сигурносни код ако је потребно.
Ваше име:
Е-пошта
BBCode:
Коментар:
Код:*
	Желим да будем контактиран емаилом у вези додатних коментара

Powered by AkoComment Tweaked Special Edition v.1.4.6
AkoComment © Copyright 2004 by Arthur Konze - www.mamboportal.com
All right reserved