Наша порука посјетиоцима:

Након  мањих проблема са нашим веб сервисом којег смо пребродили ево нас опет онлине, јачи него икад. Ништа нас не може спријечити у нашој намјери да сачувамо ''Од Крајине Благо'' у облику изворне пјесме.

Живимо у доба када је наш народ обавијен можда најцрњом тамом још од свога постанка, кад наш душман мисли да је јак и кад нам руше цркве, пале дједовину, протјерују, кољу и мрзе.   Мрзе нас и они којима смо добро донијели и којима смо помогли кад им је било најтеже. Није им доста што су нас клали и убијали у најтежим мукама па онда организовано прали цесту ватрогасним шмрковима. Суде нам као ратним злоцинцима, а нас тамо ни нема. Хоће да нам и част одузму.  Питам вас сад и овдје: ''Хоћемо ли им то дозволити?'' Наш народ одгајан у духу јунаштва, чојства и поштења то неће нити жели трпјети. Зато поносно подигнимо главу и нека се наш глас надалеко чује.  

У тако тешким временима многи поклекну и узму туђинову вјеру и туђински језик а своје обичаје забораве и одбаце као непримјерне и простачке. Народ прави обичаје а обичаји с временом постану бесмртни и трају чак и онда кад народа нестане. У Малој Азији много Грцких племена је од стране Турака потпуно збрисана, протјерана или покрштена у католичанство. Једино што је остало до дана данашљенга од тих Грчких племена су народне ношње, кола, приче и пјесме. Данас  након толико вијекова њихова пјесма се још чује да душманима и џелатима својим пркоси и леди крв у жилама, при наступима грчких фолклора њихова кола се из поштивања и у спомен увијек прва играју и њихове пјесме прве пјевају.

Поједине пјесме на овом сајту су уско везане за нашу историју. Рецимо и то да су управо гуслари били ти који су вијековима преносећи епске пјесме са кољена на кољено очували добар дио наше историје и обичаја. Поједине пјесме на овом сајту вуку коријене још од Косовске битке 1389. године а неке и раније. Многе пјесме спјеване у народу су доживјеле и модерније обраде, тако је пјесмама које су прије биле без музичке пратње додата музика. Такве промјене су одраз времена у коме живимо и које захтијева стална прилагођавања. Смисао је остао исти што је најбитније, иако треба настојати да се пјесма забиљежи и задржи у њеном изворном и првобтином облику јер тако има највећу вредност.