Пише: Слободан Јарчевић

 У недељу пред Ђурђевдан 1905. године, у Патријаршијском манастиру у Пећи се стискало мноштво српског православног света. Молили су се Богу истрајно, као ретко кад раније. С родитељима су и деца најмлађег узраста. У кућама су остала, са покојим чланом породице, само она која нису проходала. Пријатни мелодични глас младог свештеника Теодосија је одзвањао у муклој тишини. Прелепе фреске нису, као у другим приликама, привлачиле погледе присутних. Опхрвала их је мука и страх. Претходних дана су Арнаути беснили у Пећи и околним селима – прогонили су, тукли, па и убијали Србе. Неке су девојке отели с пашњака и из њива и затворили их у своје куће, опасане високим зидовима. Како је Србима данас изгледало безазлено оно што су Арнаути Србима раније  чинили – кад су им отимали стоку и секли најбоља стабла у шумама. Они данас убијају Србе, а турска власт то благонаклоно гледа. Уверили су се да је узалудно подносити жалбе и молити турске официре и чиновнике за помоћ. Није уследила никаква корист ни од обраћања руском, аустријском и бугарском конзулу. Српског конзула нису смели ни да сретну, а камоли да слободно уђу у зграду Конзулата Краљевине Србије у Приштини.

Коментари (3) | Прегледа: 190

Не плач' наша Вило Крајишкињо

Немој замном горку сузу лити

Ево сам ти у туђини пустој

Па ти немог' на диване доћи

Ал' чим сине са истока сунце

Кад нам свеци благослове дају

И кад сиђу вуци са планина

Опет ћемо кола заиграти.

Опет ћемо пјесме запјевати.

Аутор @ДОМАЋИН

Коментари (1) | Прегледа: 275

Вeрници и Српскa прaвoслaвнa црквa слaвe дaнaс Лaзaрeву субoту или Врбицу, припрeмajући сe, у пoслeдњoj сeдмици пoстa, зa нajвeћи хришћaнски прaзник - Ускрс.

Лaзaрeвa субoтa сe у хришћaнству слaви jeр сe смaтрa дa je нa тaj дaн Исус вaскрсao Лaзaрa из грoбa и зaтo Црквa тaj прaзник рaчунa кao нajвeћe чудo кoje je Христ учиниo.

Врбицa je увeк субoтoм, дaн уoчи прaзникa Цвeти, кojи кoд прaвoслaвних вeрникa пaдa нeдeљу дaнa прeд Ускрс.

Нa Лaзaрeву субoту oбичaj je дa сe нoсe грaнчицe врбe и тимe симбoличнo прeдстaвљa свeчaни Христoв улaзaк у Jeрусaлим, кaдa су гa дoчeкaли пoштoвaoци и слeдбeници.

Врбицу oбичнo у цркву нoсe дeцa у субoту пoпoднe дa би je oстaвили у цркви дa сe нa Цвeти, нa jутрeњу, oкaди и oчитa мoлитвa, a грaнчицe сe пoслe дeлe нaрoду.

Поставите први коментар | Прегледа: 173

Међународни суд правде заказао расправу о још једној тужби против Србије

Хрватска, највероватније, неће повући тужбу, јер њој због јавног мњења више одговара да суд у Хагу одбије тужбу и прогласи се ненадлежним, него да је повлачи. Ипак, очекујемо да суд одлучи да није надлежан за овај спор - потврђено је Гласу јавности у правном тиму Србије који је водио процес по тужби БиХ
 
Међународни суд правде у Хагу заказао је за крај маја расправу о надлежности тог суда по тужби коју је Хрватска поднела пре девет година против тадашње Савезне Републике Југославије (СРЈ) за кршење конвенција о ратовању.
Јавна расправа одржаће се од 26. до 30. маја. Хрватска је 2. јула 1999. године покренула поступак пред Међународним судом правде против СРЈ због наводне повреде Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида почињених на подручју Хрватске од 1991. до 1995. Хрватска је затражила да Суд у Хагу пресуди да је Југославија починила геноцид у Хрватској и да су грађани Хрватске били жртве тог геноцида.

А шта је са хрватским злочинима?

Поставите први коментар | Прегледа: 223

Нисам могла да прећутим истину

Боравећи међу косовским Србима који живе у енклавама схватила сам да су тезе замењене и да су, у ствари, они који су сматрани извршиоцима жртве, а жртве извршиоци

Марија Лина Века је италијанска новинарка која је за протеклих осам година 27 пута боравила на Космету међу Србима. О њиховом животу написала је три књиге и снимила два филма. Председник је хуманитарне организације „Ринаљере онлунy“ која помаже српску децу из енклава. За време бомбардовања Србије била је један од ретких новинара који се усудио да пише о томе да је такозвани „хуманитарни рат“ довео до етничког чишћења Срба на Космету, што је, показало се, био само један од предуслова за стварање фантомске државе као што је независно Косово.

Поставите први коментар | Прегледа: 234

Рођен сам овде и када дође време бићу сахрањен поред деде и оца, кога сам наследио када је умро па отада водим бригу о војничком гробљу у Солуну, приповеда Ђорђе Михаиловић
 

Место на коме се српски народ није поделио је војничко гробље Зејтинлик у Солуну. Осам хиљада војника и интернираца из Прве и Друге светске војне у пољу бескрајних надгробних крстова и у величанственој спомен-крипти коју је подигао регент Александар Карађорђевић. У шајкачи и маскирној униформи са ознакама Војске Републике Српске над њима бди крепки осамдесетогодишњак Ђорђе Михаиловић, пореклом из горњегрбаљског села Пријеради.

Поставите први коментар | Прегледа: 228

Поставите први коментар | Прегледа: 205

Пише: Слободан Јарчевић:

Минуше српска војевања противтурска у Далмацији 1684. године. Турака нигде. Насеља врве од народа – почевши од Шибеника до изнад Книна, тамо према босанској страни. Нешто кућа се поправља, али не много, јер је већину тешко сажегла подметнута турска ватра, а многе су Турци порушили - тако што су конопцима везали кровне и потпорне греде, па их развлачили коњима на све стране. Срби граде нове домове. Насеља заузимају веће површине од оних у турско доба. Тада су, пре српског устанка 1682. године, села била мања и с трошнијим кућерцима.

Поставите први коментар | Прегледа: 212

Субота, 12. април 2008.   

Поводом 60 година рада Националног ансамбла "Коло" у петак је одржана ревија "Модни трендови:Србије пролеће/лето 1948/2008" у Студентском културном центру.

Ревија је одржана под покровитељством компаније мт:с, а у оквиру манифестацији Етхно Цоутуре - годишњег уметничког догадјаја чији је циљ да кроз културу одевања представи разноликост духа, посебан колорит и аутентичан стил нашег народа.

Из богате колекције фундуса Националног ансамбла "Коло", издвојени су најлепши комади народне ношње који осим историјске, имају и високу уметничку вредност. Реч је о моделима која су стварани више од пола века, који су ручно радјени, у богатом колориту, са орнаментиком специфичном за средину из које су поникли.

Српска народна ношња је спој старословенског и старобалканског културног наследја, а знатан је и утуцај левантске, оријенталне и европске културне традиције. Ношњом је одредјиван друштвени статус, брачно стање, припадност одредјеном народу.

И заиста је било импресивно, заправо, као у оној народној:"Јелек, антерија и опанци, по томе се знају Србијанци".

Поставите први коментар | Прегледа: 290

Проглашавање 12. априла за Дан сећања на руске добровољце који дадоше своје животе за слободу братских народа

     
     Пре 126 година 12. априла Руски Самодржац Владар Александар II објавио је рат Турској и покренуо руску војску у пределе преко Дунава да братске народе ослободи тешког угњетавања.

Коментари (4) | Прегледа: 288