Блог мале Јоване из Ораховца ''Моје су небо везали жицом''
Писмо осмо - Моје жеље
Као што свако дете има своје жеље имам и ја, а та жеља је жеља за слободом и за спокојан живот .
То свако дете не Косову сања са надом да ће се то остварити јер никад не треба губити наду. Моја жеља је да на Косову влада мир да се опет чују манастирска и црквена звона да се на сваком простору осети мирис тамјана.
Да тамјан и црквена и манастирска звона привуку много поштене и добре људе и да у цркви буде више народа и деце који се искрено моли Богу и који поштују Бога, да се зна где су киднаповане особе и да се деци који су без родитеља помогне и да се са мог неба скине бодљикава жица која је мене и моје вршњаке на Косову завила у црно, без воде (СЛОБОДЕ) и без хране (МИРА) зато што су Албанци моје небо везали бодљикавом жицом, да се мирно помолим Богу за сав српски народ, да се остваре све моје жеље и све моје наде за слободом.
У Пaтриjaршиjскoм двoру у Бeoгрaду дaнaс je пoчeлo рeдoвнo мajскo зaсeдaњe Свeтoг aрхиjeрejскoг сaбoрa Српскe прaвoслaвнe црквe.
Кaкo je oбjaвљeнo нa сajту СПЦ-a, у рaду Сaбoрa учeствуjу сви aрхиjeрejи из зeмљe и инoстрaнствa. Сaбoр je пoчeo oдрeђивaњeм дeлeгaциje eпискoпa кojи ћe oд пaтриjaрхa Пaвлa трaжити блaгoслoв и дaљa упутствa зa рaд мeђу кojимa je и oдрeдjивaњe прeдсeдaвajућeг.
Сaбoрoм би трeбaлo дa прeдсeдaвa пaтриjaрх Пaвлe aли oн сe oд нoвeмбрa 2007. гoдинe нaлaзи нa лeчeњу нa Вojнoмeдицинскoj aкaдeмиjи. Пo прaвилимa СПЦ-a, у тoм случajу Сaбoрoм би трeбao дa прeдсeдaвa нajстaриjи eпискoп или митрoпoлит, члaн Синoдa.
Дo сaдa je пaтриjaрхa зaмeњивao митрoпoлит црнoгoрскo-примoрски Aмфилoхиje. Нajдужи eпискoпски стaж, пoслe пaтриjaрхa, имa Eпискoп шaбaчки Лaврeнтиje, 42 гoдинe oд рукoпoлoжeњa, a нajмлaђи je eпискoп Aнтoниje, aмбaсaдoр СПЦ-a при мoскoвскoj пaтриjaршиjи, кojи je рукoпoлoжeн прe двe гoдинe.
Учeшћe у рeдoвнoм сaбoру мoгу имaти сви eпискoпи и митрoпoлити a њих je 43 у зeмљи и рaсejaњу. Сaбoр je нajвишe jeрaрхиjскo тeлo кoje у СПЦ-у имa црквeнoзaкoнoдaвну влaст пo питaњимa вeрe, бoгoслужeњa, црквeнe дисциплинe и унутрaшњeг урeдjeњa црквe a уjeднo je и врхoвнa судскa влaст.
Нема никакве сумње да су и дан-данас гласачи СПС-а национално тврђи, евроскептичнији, хашкофобичнији и русофилнији чак и од оних радикалских
Има неке ,,космичке” правде у томе што су на овим изборима најбоље прошли они који их нису желели. Једино је Ивица Дачић, још у тренутку када су избори расписани, гласно рекао да има и других решења и да би било боље да се од постојећег састава парламента образује нова скупштинска већина. На страну сад да ли би то успело и да ли би заиста било боље, али поента је да Ивица изборе није желео, да се прибојавао њиховог исхода, а да је на крају из њих изашао готово као апсолутни победник. Са својих двадесет мандата Дачић и другови сада слободно могу да калкулишу којем ће се приволети царству. Далеко од тога да је таква позиција сасвим без ризика и да нема и своју тамнију страну. Али треба дозволити социјалистима да бар неколико дана уживају у овим тренуцима (не)заслужене славе, а нарочито у сатисфакцији да им се сада најстрашније улагују они који су их буквално до јуче најстрашније вређали, који су их желели забранити и лустрирати, који су им ухапсили и изручили председника и годинама медијски линчовали чланове његове најуже породице.
Наш свети отац, Василије Острошки, рођен је у Хумској земљи, данашњој Херцеговини. Тачније родио се у селу Мркоњић, у Поповом Пољу, 28. децембра 1610. године. Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи. Тако да и њега васпиташе у духу православне вере и у великој побожности. По рођењу добио је име Стојан. Прва школа његове побожности беше у његовој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. По природи је био веома бистрог ума. Друга школа његове побожности беше пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви. Породица му је била веома сиромашна, но он ни оно мало хлеба што је добијао за појести, никада није јео сам, већ га је увек делио са другим чобанима чувајући овце.
Неки зли људи, суседи његови, отпадници од вере,
омрзнуше младог Стојана, због његове побожности и мудрости, те родитељи
беху приморани да га склоне у манастир Завале, који је био посвећен
Ваведењу Пресвете Богородице., где он започе своје учење и образовање.
На том мирном месту он је имао времена да чита црквене књиге и речи
Светих Отаца, и тада се распали у њему љубав према Богу и подвижничком
животу, те одлучи да се замонаши у том истом манастиру, одакле после
неког времена пређе у манастир Успења Пресвете Богородице – Тврдош, где
је тада било седиште Требињске Епархије.
У знак сећања на дан када су 1594. године Турци, желећи да казне српски народ што је против њих подигао устанак, на Врачару спалили Савине мошти, спомен-храм Светог Саве и истоимена црква у суботу ће прославити своју славу.
Чин спаљивања моштију Светог Саве код Срба није угасио наду и веру, већ створио култ светитеља који је постао "извор српског државног легитимитета". Храм, који носи његово име, 10. мај као своју славу молитвено обележава од 1986. године, а протонеимар ове највеће српске светиње, која још није завршена "до перфекције", проф. др Војислав Миловановић каже:
- Један део композиција у мозаику биће посвећен Светом Сави, и то већ на самом улазу, тема живота и дела светитеља биће комеморисана на неколико нивоа, а посебан циклус чиниће мозаици који приказују Саву и Стефана Немању.
Црквено-народни сабор ''Крушедолска звона 2008'' биће одржан у суботу, 10. маја код манастира Крушедол на Фрушкој гори. Реч је о традиционалном окупљању поводом обележавања прогона Срба из Западне Славоније 1. маја 1995. године. Ова се манифестација до прошле године одржавала у месту Чортановци, општина Инђија, а онда је у договору са владиком сремским Василијем за место сталног окупљања одређен манастир Крушедол. У 2008. манастир Крушедол обележава пет векова од свог оснивања, што ће такође бити од посебног значаја за овогодишње окупљање и обележавање 160. годишњице од проглашења Српског војводства.
Пише: СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ Над Острогом се надвише мутни облаци, а ветар, уз чудан фијук, заталаса лиске на дрвећу и бујну траву на тлу. Тек је минуло подне мајског дана, а видик се затамни уоколо планине. Сунчевих зрака нигде – сакрили их тмасти ниски облаци.
Манастир ОСТРОГ Обасјан је само Храм Светог Василија Острошког у каменим недрима гордог Острога – светлошћу без видног извора. Мошти Светог Василија Острошког Чудотворца су биле изложене тог 12. маја 2007. године и пред њима је клечао и молио се Богу и Светитељу тридесетогодишњи Сава Вуковић из Београда. Старином је из једног села у околини Цетиња. Преселио се пре неку годину у Подгорицу - ватрено заговарајући државно отцепљене Црне Горе од Србије, уз тумачење да становници Црне Горе нису Срби, да њени верници не припадају Српској православној цркви, те да сви манастири и цркве у Црној Гори мора да буду власништво „Црногорске православне цркве“. Јуришао је, с вршњацима, на српске светиње, вређао свештенике и качио нове црногорске (несрпске) заставе по светим српским храмовима. Припадао је групи разбеснелих несрба, у којој су, поред православних верника, радо деловали и Срби католичке и муслиманске вероисповести. Њима су се, мада опрезно, придруживали и Шиптари исламске вере. Сви су се истицали својим новим „црногорским језиком“, изговарајући српске речи извештачено - онако како то чине Хрвати из Загреба и Загорја, којима то не треба замерати, јер им је српски језик страни језик.
Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
НОВИ НАСРТАЈ УНЕСКО-А НА СРПСКЕ СВЕТИЊЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
У Епархији рашко-призренској са неверицом и резигнацијом примљена је вест да УНЕСКО припрема нови поход на српске светиње на Косову и Метохији.
УНЕСКО је познат по свом неславном деловању на Косову и Метохији у протеклих неколико година, почев од доласка међународне заједнице 1999. године. Већ са слањем првих мисија на Косово и Метохију и издавањем званичних Извештаја са њихових обилазака, као и са активностима које су следиле, УНЕСКО се отворено и недвосмислено ставио на страну шиптарске побуњеничке мањине, потпирујући тако и подржавајући њихове безаконе тежње за одвајањем дела територије државе Србије.
Зато што је ту српски корен и српско стабло;
Зато што је ту српска духовност;
Зато што је ту српска уметност;
Зато што је ту српски идентитет и генетски код;
Зато што је ту српско памћење;
Зато што су ту српске цркве и манастири;
Зато што смо чекали петсто година и нисмо одустали;
Зато што као и народ Израиља можемо да чекамо
двадесет векова и нећемо одустати;
Зато што ни један народ на свету не даје своје;
Зато што се не одричем предака;
Зато што не мењам презиме;
Зато што не мењам нацију;
Зато што је српско;
Зато што је наше и биће наше ако буде Србина!
(Бојан Суђић – уметнички директор Симфонијског оркестра, професор на ФМУ)
GratkoMladi : Бити ил небити за Србију питање је сада на данашњу неђељу,дали стварно ил вјештачко питање показаће истирија.Кајаће мо се као и досада било коме да дамо свој глас.Ал кад ћемо се већ кајати онда барем нек се кајемо са Путином сликом на зиду и руским нагласком на устима.Па срећ
CakiTheDjet : Gde mogu naci jos Crnogorskih i Guslarskih pesama?
DOMACIN : Zbog navale spamera smo opet primorani da zatvorimo opciju chata - opcija je moguca samo za registrovane clanove.
bilja-ch : caooo sale srbine gde si javi se
bilja-ch : sasa jesi li tu
Brat Srbin : Ој Косово душо Србска тебе добро памти турска, памтиће те и остали који буду тебе дирали!!!!
Krajisnik T : Krajina je srpska djedovina!!!!!SMRT HRVATSKIM OKUPATORIMA!!! VELIKA SRBIJA
FL_Срби : Сретна Слава Св. Ђорђа браћи и сестрама Србског рода који данас славе! "Помог'о нам Бог и Крсна слава. Родила нам у пољу 'шеница и у брду винова лозица. 'Челе нам се ројиле, краве телиле и овце близниле. Бог нам дао рода и берићета, а Крсна нам слава на помоћи била."
ISUSOVA MOLITVA - PROTOJEREJ SERGEJ CETVERIKOV
У Пaтриjaршиjскoм двoру у Бeoгрaду дaнaс je пoчeлo рeдoвнo мajскo зaсeдaњe Свeтoг aрхиjeрejскoг сaбoрa Српскe прaвoслaвнe црквe.
12. маја 2008. у 14 часова СНП "Избор је наш" предао је захтјев Народној скупштини за проглашење независности Републике Српске.
Нема никакве сумње да су и дан-данас гласачи СПС-а национално тврђи, евроскептичнији, хашкофобичнији и русофилнији чак и од оних радикалских
сећања на дан када су 1594. године Турци, желећи да казне српски народ што је против њих подигао устанак, на Врачару спалили Савине мошти, спомен-храм Светог Саве и истоимена црква у суботу ће прославити своју славу.
Зато што је ту српски корен и српско стабло;